O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu K 2365/05 od 20.06.2007. godine oglašeni su krivim okr. N.J., A.Č. i V.S. kao saizvršioci zbog krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 19. i 22. OKZ, a okr. N.J. i A.Č. i zbog krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 168. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. OKZ i osuđeni i to: okr. J.N. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 07.11.2005. godine do 26.05.2006. godine, okr. A.Č. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.11.2005. godine do 26.05.2006. godine i okr. S.V. na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.11.2005. godine do 26.05.2006. godine. Istom presudom na osnovu člana 193. i 196. ZKP obavezani su okrivljeni da na ime troškova krivičnog postupka plate i to po 1.440,00 dinara na ime troškova sprovođenja okrivljenih, po 10.000,00 dinara na ime paušala, a okr. A.Č. i 40.500,00 dinara na ime troškova branioca po službenoj dužnosti sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate. Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 21/10 od 31.03.2010. godine odbio je kao neosnovane žalbe Okružnog javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenih, a presudu Okružnog suda u Beogradu K. 2365/05 od 20.06.2007. godine, potvrdio. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 765/11 od 19.10.2011. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ sa predlogom da se zahtev uvaži i donese presuda kojom će se preinačiti presude Okružnog suda u Beogradu K. 2365/05 od 20.06.2007. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 21/10 od 31.03.2010. godine u pogledu pravne ocene dela u odnosu na okr. N.J. i A.Č. i okrivljenima izreći odgovarajuće krivične sankcije. Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Zahtev je osnovan. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 21/10 od 31.03.2010. godine povređen zakon na štetu osuđenih N.J. i A.Č. iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ u odnosu na krivično delo razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. OKZ, jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti. Iz spisa predmeta proizilazi da su prvostepenom presudom okr. N.J. i A.Č. oglašeni krivim zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. OKZ izvršenog dana 25.10.2005. godine, za koje je bila propisana kazna zatvora od najmanje tri godine. Nakon izricanja prvostepene presude došlo je do izmene Krivičnog zakonika koje izmene su stupile na snagu 11.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 od 03.09.2009. godine) po kojima je za krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ propisana kazna zatvora od dve do deset godina, a stavom 2 istog člana predviđen je i kvalifikovani oblik krivičnog dela, ako je učinjeno od strane grupe, za koje je propisana kazna zatvora od tri do 15 godina. Prema opisu radnji izvršenja izreke prvostepene presude u izvršenju krivičnog dela razbojništva učestvovala su dva lica, okr. N.J. i A.Č. Apelacioni sud je kao drugostepeni sud, bio dužan da prilikom odlučivanja o izjavljenim žalbama, po službenoj dužnosti u smislu člana 380. stav 1. tačka 2. ZKP primeni odredbu člana 5. stav 2. KZ, to jest primeni zakon koji je blaži za okrivljene i da protivpravnu radnju okrivljenih opisanu u izreci prvostepene presude pravno kvalifikuje kao krivično delo razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i u tom pravcu preinači prvostepenu presudu. Međutim, drugostepeni sud je našao „ da nisu mogle biti primenjene odredbe Krivičnog zakonika to jest član 206. stav 1. KZ, obzirom da je u izvršenju krivičnog dela učestvovalo više lica (dva lica) pa bi se njihove radnje mogle podvesti pod član 206. stav 3. KZ, što ne bi bilo povoljnije po okrivljene od već primenjenog zakona“. Navedeni razlozi drugostepenog suda u obrazloženju presude (strana 4 obrazloženja) su u suprotnosti sa izmenama krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 od 03.09.2009. godine), koji u članu 206. KZ više ne predviđa kao kvalifikatornu okolnost učešće više lica (prema pravnom shvatanju Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 31.05.1993. godine, „više lica podrazumeva se najmanje dva lica“) u izvršenju krivičnog dela kako je to bilo propisano odredbom člana 206. stav 3. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/05 i 88/05), već u stavu 2 istog člana propisuje kvalifikovani oblik krivičnog dela iz stava 1. ukoliko je ono učinjeno od strane grupe, koju u smislu člana 112. stav 22. KZ čine „najmanje tri lica povezana radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela“. Neprimenjivanjem blažeg zakona za učinjeno krivično delo Apelacioni sud u Beogradu je pri odlučivanju o podnetim žalbama primenio zakon koji se ne može primeniti i time učinio povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenih N.J. i A.Č. iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, a što se osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i preinačio pravnosnažne presude u pogledu pravne ocene dela, tako što je navedenu protivpravnu radnju okrivljenih N.J. i A.Č. pravno kvalifikovao kao krivično delo razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, nalazeći da se u istoj stiču sva zakonska obeležja, kako objektivne tako i subjektivne prirode, tog krivičnog dela. Imajući u vidu izmenjenu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud je odlučio i o krivičnoj sankciji, pa je uzimajući u obzir okolnosti od značaja za odluku o vrsti i visini krivične sankcije, u smislu člana 54. KZ, a koje su utvrđene pravnosnažnom presudom i nisu predmet pobijanja zahtevom za zaštitu zakonitosti, okr. N.J. i A.Č., utvrdio za krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i deset meseci i zadržao kao pravilno utvrđene kazne zatvora za krivično delo iznude u pokušaju iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 19. i 22. OKZ u trajanju od po deset meseci, koje su izrečene prvostepenom presudom, pa je primenom člana 60. KZ okr. N.J. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, a okr. A.Č. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru za oba okrivljena od 07.11.2005. godine do 26.05.2006. godine, a okr. N.J. i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora od 15.08.2011. godine pa nadalje, nalazeći da će ovako izrečenim kaznama biti ostvarena zakonom propisana svrha kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ). Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1., člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 od 22.12.2008. godine) i odredaba člana 24. stav 7., i člana 425. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća
Mila Ristić,s.r.                                                                                                                        sudija Bata Cvetković,s.r.