Navedenom presudom su oštećeni BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE, svi policijski službenici PS ..., radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 110/19 od 05.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K 83/18 od 26.12.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Despotović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. ZKP, kao i povrede prava na odbranu, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog postojanja okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo, obzirom da se radi o presuđenoj stvari, koja je već rešena u prekršajnim postupcima koji su se vodili pred Prekršajnim sudom u Vranju u predmetima Pr br. 2356/13 i Pr br. 2357/13. Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi i da u izreci prvostepene presude nije navedeno kojim radnjama je okrivljeni ometao ovlašćena službena lica oštećene VV, GG, DD, ĐĐ i EE, niti je navedeno da je oštećene uopšte ometao u obavljanju službene radnje, kao i da je prema oštećenom BB upućena uslovna pretnja, što nije dovoljno za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, jer je pretnja napadom na službeno lice, neophodan uslov za postojanje ovog krivičnog dela. Branilac dalje navodi da je tokom ovog krivičnog postupka okrivljenom AA povređeno pravo na odbranu jer je presuda doneta bez prisustva okrivljenog i branioca, a okrivljeni i branilac nisu bili obavešteni ni o sednici veća drugostepenog suda radi prisustva.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u postupcima koji su vođeni pred Prekršajnim sudom i pred redovnim sudom, radi o istom događaju, koji se desio iste večeri, ali da u činjeničnom opisu prekršaja i činjeničnom opisu krivičnog dela postoje odstupanja u pogledu bitnih obeležja, zbog čega se ne radi o presuđenoj stvari (strana tri stav jedan drugostepene presude), da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim (strana dva stav osam, strana tri stav dva i strana četiri stav četiri drugostepene presude), kao i da nema povrede člana 74. ZKP, budući da u ovom krivičnom postupku okrivljenom nije stavljeno na teret krivično delo za koje je prema zaprećenoj kazni odbrana bila obavezna (strana tri stav tri drugostepene presude), koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvatio i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, međutim da po stavu Vrhovnog kasacionog suda ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni i njegov branilac, mogli podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić