Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 36/23 od 03.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Belić i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 11K. br. 748/21 od 19.07.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Jasmina Belić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u vezi člana 18. Krivičnog zakonika okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu Vrhovni sud je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) iako stepen krivice kod okrivljenog nije bio visok i štetnih posledica po dete nije bilo, pa se po navodima branioca, radi o delu malog značaja u smislu člana 18. KZ. U smislu ispunjenosti uslova iz člana 18. KZ branilac navodi da su nižestepeni sudovi povredili zakon, jer su propustili da cene okolnosti da je okrivljeni kontaktirao Centar za socijalni rad i Policijsku stanicu Novi Beograd i obavestio ih da će zadržati dete nakon izvršenog medicinskog pregleda i utvrđenja da je nastao dvostruki prelom potkolenične kosti za vreme dok je dete bilo kod majke, da je tokom čitavog perioda sarađivao sa radnicima Centra za socijalni rad i da je pozivao majku deteta da dođe da vidi dete.

Po stavu Vrhovnog suda, izneti zahtevi su neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. KZ određeno je da nije krivično delo ono koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja (stav 1), dok je stavom 2. određeno da je delo malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Stavom 3. navedenog člana propisano je da se odredbe stava 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna.

Po stavu Vrhovnog suda, a imajući u vidu krivično delo za koje je okrivljeni AA optužen i osuđen – oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. KZ, kao i opis radnje izvršenja krivičnog dela, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta propisanog članom 18. KZ. Tako, stepen krivice u konkretnom slučaju nije nizak, što je jedan od prvih uslova, već je imajući u vidu stepenovanje krivice na dva nehatna i dva umišljajna oblika, izvesno najviši i to u vidu direktnog umišljaja. Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica pri čemu pitanje neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica sud ceni sa stanovišta ugroženosti ili stepena povređivanja zaštitnog dobra. O ispunjenosti ovog uslova u pogledu odsutnosti štetnih posledica može se govoriti ukoliko je reč između ostalog o pokušaju krivičnog dela, a u konkretnom slučaju kako to proizilazi iz spisa predmeta okrivljeni je onemogućio izvršenje rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu 1P2. br. 1909/17 od 10.07.2018. godine, kojim je maloletni oštećeni BB poveren na staranje i samostalno vršenje roditeljskog prava majci oštećenoj VV, na taj način što je protivpravno zadržao svog sina maloletnog oštećenog BB na taj način što ga je preuzeo od oštećene dana 16.06.2020. godine, ali ga nije vratio sve do 18.09.2020. godine, te nema sumnje da su nastupile znatne, štetne posledice po pasivnog subjekta – maloletno lice ali i drugog roditelja (majku) koja u ovom ne kratkom periodu nije imala kontakt sa svojim sinom maloletnim oštećenim. Na kraju, imajući u vidu i o kom krivičnom delu se radi, stepenu krivice, intenzitetu štetnih posledica po zaštitni objekat dela, nema sumnje da opšta svrha krivičnih sankcija, odnosno „suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom“ zahtevaju izricanje krivične sankcije u konkretnom slučaju, te tako nije ispunjen ni treći navedeni neophodni uslov iz člana 18. stav 2. KZ. Samim tim, po stavu Vrhovnog suda nema uslova za primenu instituta „delo malog značaja“ iz člana 18. KZ, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud odbio izvođenje dokaza predloženih od strane okrivljenog u cilju utvrđenja da je pokrenuo postupak za izmenu privremene mere Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1909/17 od 10.07.2018. godine, kao i uvid u spise Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT 2193/20 i KT 3718/20, medicinsku dokumentaciju za dete i prijave PS Novi Beograd koje je podneo okrivljeni protiv oštećene, kojim navodima sušinski ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 395. stav 4. tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 395. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić