Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 79/24 od 21.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Marina Todorović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači navedene presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, navodima da je prvostepeni sud nakon ukidanja odluke u ponovljenom postupku, izmenio presudu na štetu okrivljenog i to utvrđivanjem novih činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog AA od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude. Po navodima branioca sud je utvrdio drugačije činjenično stanje nakon pribavljanja dokaza – snimka kritičnog događaja, na kome nije bilo okrivljenog, te iskoristio iskaze policijskih službenika, koji su pregledali snimke koji su izgubljeni i izjašnjavali se o istim, na koji način je povređena i odredba člana 16. ZKP „u sumnji u korist okrivljenog“.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizlazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Kragujevcu Kto 652/20 od 26.10.2020. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 797/20 od 22.06.2022. godine, donetom u ranijem postupku i za koje mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci sa rokom proveravanja u trajanju od jedne godine.

Ova presuda je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinuta rešenjem Višeg suda u Kragujevcu K 377/22 od 18.01.2023. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nakon čega je okrivljeni, u ponovljenom postupku, pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 94/23 od 26.04.2023.godine, oglašen krivim zbog istog krivičnog dela - nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena ista krivična sankcija – uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci sa rokom proveravanja u trajanju od jedne godine i ista je u svemu potvrđena presudom drugostepenog suda.

Upoređivanjem pravne kvalifikacije krivičnog dela, u odnosu na koje je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, po ranijoj i pobijanoj prvostepenoj presudi, očigledno je da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim za isto krivično delo za koje je oglašen krivim i ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku – zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika.

Kada je u pitanju krivična sankcija koja je okrivljenom izrečena pobijanom prvostepenom presudom za krivično delo iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika – uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajnju od 5 meseci i vremenom proveravanja u trajnju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude – ista je kao i krivična sankcija koje je okrivljenom izrečena prethodnom prvostepenom presudom za navedeno krivično delo u ovom krivičnom postupku.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije.

Shodno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, u ponovljenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da radnje koje su opisane u izreci presude ne sadrže sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, već se eventualno može raditi o prekršaju. Branilac navodi da u opisu krivičnog dela nisu sadržane radnje kojima se ugrožava spokojstvo građana ili radnje kojima se teže remeti javni red i mir.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prama drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.

U izreci presude Osnovnog suda u Kragujevcu K 94/23 od 26.04.2023. godine, navedeno je da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude..., vršenjem nasilja prema drugom, značajnije ugrožavao spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, na taj način što je tokom protesta ispred zgrade Skupštine grada i PU Kragujevac, kamenicom gađao u pravcu pomenutih zgrada i kordona policijskih službenika PU Kragujevac, koji se nalazio na travnjaku ispred zgrade Skupštine grada i PU Kragujevac, u uračunljivom stanju i sa umišljajem“.

Za postojanje krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ, zahteva se da je remećenje javnog reda i mira takve prirode i intenziteta da se može smatrati težim ili da je okrivljeni svojim radnjama značajnije ugrozio spokojstvo građana, što u konkretnoj situaciji jasno proizlazi imajući u vidu da se nalazio na protestu, gde je bio veći broj građana, na javnom mestu i da je kamenice bacao u pravcu zgrada i kordona policije, što obuhvata nasilničke postupke izražene u jačem stepenu u prisustvu većeg broja ljudi.

Imajući u vidu navedeno, te odredbu člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, u izreci presude Osnovnog suda u Kragujevcu K 94/23 od 26.04.2023. godine, navedena su sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja krivičnog dela, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, zbog koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim. Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe ocenu dokaza, iskaza policijskih službenika tokom postupka od strane suda, ocenu činjenica utvrđenih iz tih dokaza, te osporava iskaz svedoka VV i prepoznavanje okrivljenog kao izvršioca ovog krivičnog dela, te daje sopstveno tumačenje drugih izvedenih dokaza, kao i nalaza i mišljenja Direkcije policije Odseka za operativnu forenziku od 16.07.2020. godine, kao i vremena izvršenja krivičnog dela, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 440. ZKP. Pored toga branilac ističe i povredu odredbe člana 451. stav 1. ZKP i člana 424. stav 1. tačka 1. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4 ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković