Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 753/22 od 15.12.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Novom Pazaru i branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 18/22 od 15.09.2022.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz odlaganje izvršenja pravnosnažne presude, shodno članu 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude nije opisana radnja nošenja oružja - puške, koja čini bitno obeležje ovog krivičnog dela. Pored toga, po stavu odbrane nisu ostvarena ni subjektivna obeležja krivičnog dela, koja se tiču psihičkog odnosa okrivljenog prema delu, na koji način je povređen zakon na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Radnju krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika predstavlja neovlašćeno izrađivanje, prepravljanje, prodaja, nabavljanje, vršenje razmene ili držanje vatrenog oružja, konvertibilnog ili onesposobljenog oružja, njegovih delova, municije, eksplozivne materije ili minsko – eksplozivnih srdstava, dok radnju iz stava 4. istog člana predstavlja nošenje predmeta iz stav 1. i 2. ovog člana.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice koje čine zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja (...suprotno odredbi čl. 5. st. 2. Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nosio vatreno oružje sa olučenim cevima... sve vreme držeći u rukama pušku marke „Mauser“ model „98“, kalibra 7,9 h 57 mm, sa dva metka u „magacinu“, prekrivenu vojnom jaknom maslinasto zelene boje, koju je uperio u pravcu mal. BB, a za koje vatreno oružje i municiju nije imao dozvolu nadležnog organa za nošenje...), tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Kako su u izreci presude navedeni svi elementi krivičnog dela, to izostavljanje reči u zakonskom nazivu krivičnog dela, nema uticaja na zaključak da je delo, za koje je okrivljeni i oglašen krivim, krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (strana 3, drugi stav, drugostepene odluke Kž1 753/22 od 15.12.2022. godine), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje. Kako je nesporno da je propušteno da se navede pun naziv krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, moglo bi se raditi o povredi iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja povreda se ne nalazi na spisku povreda koje Vrhovni kasacioni sud ispituje po zahtevu o zaštiti zakonitosti.

S toga, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Branilac okrivljenog AA i u ostalom delu zahteva ukazuje na nerazumljivu izreku, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kascioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zlatana Kurtovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić