Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 253/2015 od 24.06.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog A.A., advokata Z.M. i presuda Osnovnog suda u Nišu K 2277/2013 od 20.03.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.A., advokat Z.M. zbog povrede odredbi članova 77. do 82. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/08... 76/10) i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/2011) kao i zbog povrede odredbe iz člana 40. stav 3. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.A., advokata Z.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu od povreda zakona taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da se na predmetnoj ispravi presuda ne može zasnivati budući da je pretres vozila u kojoj je ista pronađena od strane ovlašćenih službenih lica SUP-a obavljena suprotno odredbama članova 77. do 82. i članova 152. i 158. ZKP važećeg u vreme preduzimanja radnje pretresanja, isticanjem da je ova radnja preduzeta bez naredbe suda i mimo zakonom propisanih situacija kada ovlašćeno službeno lice bi moglo i bez naredbe suda preduzeti radnju pretresanja vozila, proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenog u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.A. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Naime, istu povredu zakona kojom je ukazivao da je pretres vozila obavljen suprotno odredbama člana 152. i člana 158. ZKP važećeg u vreme preduzimanja predmetne radnje branilac okrivljenog A.A. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 4 pasus drugi obrazloženja pobijane presude je dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog A.A. da je pretres vozila okrivljenog izvršen nezakonito, jer nije izdata naredba suda za pretresanje ovog vozila, budući da je shodno odredbi člana 77. stav 1. i člana 78. stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 115/05), koji je važio u vreme preduzimanja radnje pregleda vozila okrivljenog propisano da pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica naređuje sud, pismeno obrazloženom naredbom, iz kojih zakonskih odredbi proizilazi da nije bila propisana obaveza suda da pismeno obrazloženom naredbom naredi pretresanje vozila, već su, po oceni ovoga suda, ovlašćena službena lica kritičnom prilikom izvršila potreban pregled prevoznog sredstva - vozila okrivljenog, a shodno ovlašćenjima iz člana 225. st. 1. i 2. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 115/05), a na zaključak da su ovlašćena službena lica pravilno postupala u skladu sa odredbom člana 225. st. 1. i 2. ZKP važećeg u vreme preduzimanja radnje pregleda vozila upućuje i iskaz svedoka S.S. policajca PU Niš koji je u ovome naveo da se predmetno vozilo okrivljenog nije zaustavilo po njegovom nalogu, te da su isto posle dužeg praćenja sustigli.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je okrivljeni predmetnu ispravu – boravišno radne papire pribavio od Agencije iz Šapca na koju okolnost je predloženo izvođenje dokaza i saslušanjem svedoka F.J. i O.A., koje sud nije prihvatio proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog da su napadnute pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao ni povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.A. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.