Troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Latinovića u delu u kome je protiv navedenih pravnosnažnih presuda, podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u odnosu na krivično delo uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, ODBIJA SE kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci K 139/17 od 19.02.2020. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara i krivičnog dela uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 200.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 250.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude i određeno je da će sud, ukoliko okrivljeni jedinstvenu novčanu kaznu na koju je osuđen, ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala sudu u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškova krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, dok je oštećeni upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 152/20 od 19.04.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Latinović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da iste preinači i donese presudu kojom se okrivljeni, shodno članu 423. tačka 1) ZKP, oslobađa od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP učinjenu u pogledu krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika, dok je u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP učinjenu u pogledu krivičnog dela uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, neosnovan.

Po oceni ovoga suda, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni optužen i pobijanim presudama oglašen krivim - iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika krivično delo po zakonu.

Krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu, ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica, čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika jeste objavljivanje - u ovom slučaju - fotografije bez pristanka lica koje je prikazano, ali ne predstavlja svako objavljivanje ili prikazivanje ovo krivično delo. Neophodno je da je time došlo do osetnog zadiranja u privatni život tog lica.

Odredbom člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim sud izreći za koje delo se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je, pored ostalog, oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika jer je bez saglasnosti oštećenog BB na društvenoj mreži Facebook, sa profila AA pod imenom AA, objavio sliku BB.

U izreci pobijane prvostepene presude nisu navedena sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika, jer pored naznake da je okrivljeni bez saglasnosti oštećenog na društvenoj mreži Facebook objavio fotografiju oštećenog, nije navedeno da li i kako se time zadire u lični život tog lica.

Kako izreka prvostepene presude ne sadrži sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika, to je prvostepeni sud, po pravilnoj primeni krivičnog zakona, morao okrivljenog osloboditi od optužbe za ovo krivično delo, pa kako to nije učinio, već je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika, iako se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi nužni za postojanje ovog krivičnog dela, to je nižestepenim presudama, na štetu okrivljenog, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu nije otklonio drugostepeni sud iako je branilac na istu ukazivao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu i pobijane presude preinačio na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, tako što je okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika i odredio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na ovo krivično delo padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog AA za krivično delo uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je takođe oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, kao i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku, te da će se istom postići svrha kažnjavanja iz člana 42. Krivičnog zakonika.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP učinjenu u pogledu krivičnog dela uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odbijen je kao neosnovan.

U vezi sa ovom povredom, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ističe da izreka prvostepene presude u delu koji se odnosi na krivično delo uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela, odnosno da ne sadrži objektivno obeležje krivičnog dela – da je okrivljeni uvredio privatnog tužioca. U vezi sa tim, branilac navodi da je prvostepeni sud bio u obavezi da u izreci presude za svako pojedinačno krivično delo uvrede, koje ulazi u sastav predmetnog produženog krivičnog dela, navede sva bitna obeležja bića tih krivičnih dela, što je u konkretnom slučaju, prema navodima branioca, izostalo.

Odredbom člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara kazniti onaj ko uvredi drugog, a stavom 2. istog člana propisano je da će se učinilac kazniti novčanom kaznom od 80 do 240 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 150.000,00 do 450.000,00 dinara ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.

Kako po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni dana 05.05.2017. godine i dana 11.06.2017. godine, putem društvene mreže Facebook, objavivši sa svog profila pod imenom AA više tekstova koji se odnose na privatnog tužioca, a koji tekstovi sadrže pogrdne i vulgarne izraze, a koji izrazi su po svojoj sadržini podobni da uvrede bilo koje lice, dakle i privatnog tužioca i koji su objektivno mogli prouzrokovati kod njega osećanje omalovažavanja, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da izreka prvostepene presude ne sadrži objektivno obeležje svakog pojedinačnog krivičnog dela uvrede, koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog, osporava razloge prvostepene presude, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, pa se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje iste nije upuštao.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, međutim kako istaknuta povreda zakona nije konkretizovana, već je po oceni ovog suda, obrazlažena navodima koji se odnose na razmatranu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 423. tačka 1) ZKP u delu kojim je okrivljeni oslobođen od optužbe, te na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić