Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.801/19 od 04.07.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pravnosnažno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kžr-As 5/19 od 17.05.2019. godine tako što će za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dr, a po optužnom predlogu Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO.br.195/14 od 22.11.2018. godine, kao stvarno i mesno nadležan odrediti Drugi osnovni sud u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je Apelacioni sud u Beogradu, donoseći pobijano rešenje Kžr-As 5/19 od 17.05.2019. godine, učinio povredu odredbe člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Naime, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjem odredio Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, kao stvarno i mesno nadležan sud za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a po, kako se navodi u rešenju, optužnici Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO.br.195/14 od 25.04.2014. godine izmenjenoj dana 26.11.2018. godine, sa obrazloženjem da kako je u konkretnom slučaju predmetni krivični postupak pokrenut zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to je, shodno zakonskim odredbama člana 2. stav 1. tačka 3), člana 13. i člana 17. stav 1. i 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije za postupanje u ovoj krivičnopravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Ovo imajući u vidu da je odredbom člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisano da se taj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela protiv službene dužnosti (član 359. KZ i članovi 361. do 368. KZ) i za krivično delo iz člana 156. KZ, te da je odredbom člana 13. istog zakona predviđeno da su za postupanje u predmetima krivičnih dela iz, između ostalog, prethodno citirane zakonske odredbe nadležna posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije, MUP - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije i posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije, a da je odredbom člana 17. stav 1. istog zakona propisano da su za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. tog zakona, kao prvostepeni sudovi, nadležni viši sudovi u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, dok je stavom 2. istog člana propisano da Viši sud u Beogradu postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Postupajući na ovaj način, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjem učinio povredu člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.

Odredbom člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predviđeno je da će se krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. tog zakona (između ostalog i zbog krivičnih dela protiv službene dužnosti (član 359. KZ i članovi 361. do 368. KZ)) okončati pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona, dok je članom 33. istog zakona predviđeno da navedeni zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 01.03.2018. godine.

Prema odredbi člana 7. ZKP krivični postupak je pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296.), potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (član 341. stav 1.), donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (član 498. stav 2.), određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (član 504. stav 1, član 514. stav 1. i član 515. stav 1.) i određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (član 523.)

Iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju krivični postupak protiv okrivljene AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, protiv okrivljenog BB zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, protiv okrivljenog ĐĐ zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ i dva krivična dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. KZ i protiv okrivljenih VV, GG i DD zbog po jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, shodno odredbi člana 7. tačka 1) ZKP, pokrenut dana 30.01.2014. godine donošenjem naredbe o sprovođenju istrage od strane Višeg javnog tužioca u Beogradu Kti.br.38/14, dakle jasno proizilazi da je predmetni krivični postupak pokrenut pre dana 01.03.2018. godine kao dana početka primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Imajući u vidu ovu činjenicu, te činjenicu da iz spisa predmeta proizilazi da je Viši javni tužilac u Beogradu, nakon podizanja optužnice protiv okrivljenih zbog navedenih krivičnih dela i vraćanja iste od strane suda radi dopune istrage, podneo Višem sudu u Beogradu optužni predlog KTO.br.195/14 od 22.11.2018. godine protiv okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD zbog po jednog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. KZ i protiv okrivljenog ĐĐ zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi podstrekavanjem iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, kao i da se nakon toga Viši sud u Beogradu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetnom krivičnom postupku i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Drugom osnovnom sudu u Beogradu obzirom na zaprećenu kaznu za navedeno krivično delo i mesto izvršenja istog, a koji sud je naredbom od 11.03.2019. godine zakazao glavni pretres za 10.04.2019. godine, to je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a saglasno članu 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, za vođenje predmetnog krivičnog postupka stvarno i mesno nadležan Drugi osnovni sud u Beogradu, koji je za navedeno krivično delo bio nadležan pre početka dana primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije tj. pre dana 01.03.2018. godine, jer je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a na šta osnovano ukazuje i Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.801/19 od 04.07.2019. godine i preinačio pobijano pravnosnažno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kžr-As 5/19 od 17.05.2019. godine, tako što je za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD zbog po jednog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. KZ i protiv okrivljenog ĐĐ zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi podstrekavanjem iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, po optužnom predlogu Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO.br.195/14 od 22.11.2018. godine, kao stvarno i mesno nadležan, odredio Drugi osnovni sud u Beogradu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić