Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, jer u konkretnom slučaju nije bilo nikakvog napada na oštećenog, niti je okrivljeni pretio da će ga napasti, niti je na drugi način ometao službeno lice u vršenju službene dužnosti, pri čemu oštećeni nije preduzeo ni jednu službenu radnju prema okrivljenom, pa samim tim do ometanja nije moglo ni doći.

Odbrana nalazi da radnje okrivljenog eventualno mogu predstavljati prekršaj iz člana 22. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga.

Naime, krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru postoji, kada se uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA nije postupao u skladu sa naredbama ovlašćenog službenog lica PS Sremska Mitrovica, koji je obavljao redovnu patrolnu delatnost kontrole saobraćaja – vršio službenu dužnost, kada je sa mesta suvozača u putničkom motornom vozilu marke „...“ zaustavljenom zbog učinjenog prekršaja u saobraćaju, bez dozvole ovlašćenog službenog lica izašao iz putničkog vozila i krenuo prema oštećenom, a zatim se oglušio o izdato naređenje da se vrati u vozilo, pri čemu je imao nož zadenut za pojas, vređajući ga rečima „šta je, jesi li ti šerif, imaš bele rukavice, ti si ništa“; „šta ti hoćeš debela majmunčino, vidi na šta ličiš, vidi koliki ti je stomak, ...“; „šta je ..., zašto si se ućutao“; „šta je, zoveš kerove, svi ste vi isti“, iz kog razloga je oštećeni policijski službenik BB uzmičući od kontrolisanog automobila i okrivljenog AA pozvao u pomoć policijsku patrolu, tako da, po oceni ovog suda, celokupno ponašanje okrivljenog koje se ogleda u nepostupanju po naredbama ovlašćenog službenog lica BB, kretanju prema oštećenom protivno upozorenju i upućivanju pretnji oštećenom sa vidno istaknutim nožem za pojasem, ima karakter ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira, što upućuje na zaključak da je nastupila posledica predmetnog krivičnog dela.

Odredbom člana 30. Zakona o policiji regulisana je „vrsta policijskih poslova“ pa je, između ostalog, odredbom člana 30. stav 3. tačka 6) kao vrsta policijskih poslova propisano „regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja“ i dr.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u izreci presude opisana vrsta policijskih poslova u kojima je oštećeni policijski službenik PS Sremska Mitrovica BB ometan u smislu člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, te da su izrekom opisana sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM.

Samim tim, ovaj sud, nalazi da su neosnovani navodi u podnetom zahtevu da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču bitna obeležja prekršaja iz člana 22. stav 1. ZJRM, čime se suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, advokata Miloša Stokića, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ukazivanje branioca da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije dao valjane razloge o odlučnim činjenicama, da su dati razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivurečni i dr, predstavlja ukazivanje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, navodima branioca da je tokom postupka bilo nužno ispitati i policijske službenike VV i GG, se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić