.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 726/2016
21.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog L.M., zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog L.M., advokata P.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1922/12 od 02.07.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1507/15 od 22.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 21.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog L.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1922/12 od 02.07.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1507/15 od 22.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1922/12 od 02.07.2015. godine okrivljeni L.M., između ostalih, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. KZ u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 10 meseci.
Istom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni Č.L., J.G., J.D. i OŠ „J.J.Z.“ iz Đ., su upućeni da imovinsko pravni zahtev ostvare u parničnom postupku, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen da naknadi troškove postupka i to troškove sudskog paušala i troškove na ime izrade i nalaza mišljenja veštaka građevinske struke, dok je na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, u vezi sa članom 261. stav 2. tačka 8. ZKP okrivljeni L.M. zajedno sa okrivljenima P.S. i M.P. obavezan da oštećenom Č.L. solidarno naknadi nagradu i nužne izdatke punomoćnika advokata dr N.A. u ukupnom iznosu od 63.750,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1507/15 od 22.03.2016. godine odbijena je kao neosnovana, između ostalih, žalba branioca okrivljenog L.M. pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1922/12 od 02.07.2015. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog L.M., advokat P.B., bez navođenja zakonskog razloga, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijani zahtev usvoji i da donese odluku u skladu sa članom 492. stav 1. i stavom 2. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 487. stav 1. ZKP pa je nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog L.M., navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva da se pravnosnažne presude isključivo zasnivaju na iskazima okrivljenih drugog i trećeg reda koji su dati u MUP-u a koji su takvi da se na njima ne može zasnivati presuda, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, dok suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je sud verodostojnost iskaza okrivljenih drugog i trećeg reda cenio prema iskazima koji su dali branioci koji su postavljeni okrivljenima po službenoj dužnosti, kao i prema iskazima koji su dali policijski službenici koji su sami sastavljali sporne zapisnike.
Kako je dakle u podnetom zahtevu samo formalno ukazano na povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva - na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog L.M. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog L.M. kojima se ukazuje da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za suđenje u odsustvu u odnosu na okrivljenog L.M., jer isto ne predstavlja zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je okrivljenom dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
