Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 4/22 od 18.04.2022. godine odbijene su kao neosnovana žalba VJT u Čačku i žalbe branilaca okrivljenog, a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 415/21 od 28.10.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 415/21 od 28.10.2021. godine i Kž3 4/22 od 18.04.2022. godine zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Ćalović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i potvrdi presudu Višeg suda u Čačku K 3/20 od 23.11.2020. godine ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA – advokat Irena Ilić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 8), 9) i 10) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i potvrdi presudu Višeg suda u Čačku K 3/20 od 23.11.2020. godine ili ih vrati na ponovno odlučivanje ili odbije optužbu prema okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Ćalovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a u ostalom delu nedozvoljen, dok je zahtev branioca okrivljenog – advokata Irene Ilić neblagovremen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Ćalović u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da delo za koje je okrivljeni gonjen i osuđen nije krivično delo. Prema stavu branioca doprinosi za PIO, doprinosi za slučaj nezaposlenosti i doprinosi za zdravstveno osiguranje, su različiti doprinosi koji se ne mogu sabirati a da bi sabiranje različitih vrsta doprinosa bilo moguće mora biti izričito zakonom predviđeno, a u konkretnom slučaju to nije tako jer zakoni koji regulišu porez na dohodak građana, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i porez na dodatu vrednost ne sadrže ni jednu odredbu kojom se kaže da se doprinosi za jedan poreski period mogu sabirati. Pravilnim tumačenjem bića krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, kako to zaključuje branilac, dolazi se do toga da doprinosi moraju biti razdvojeni a ne da se koristi termin doprinosi za socijalno osiguranje i to zbirno za svaku godinu u izreci presude. Samim tim, kako se različiti doprinosi ne mogu sabirati to njihov iznos u konkretnom slučaju ne prelazi iznos od milion dinara, a što je neophodno da bi postojalo produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažno osuđen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Ćalović isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 415/21 od 28.10.2021. godine, pa kako je Apelacioni sud u Kragujevcu, postupajući u trećem stepenu, ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 6 u trećem stavu presude Kž3 4/22 od 18.04.2022. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinosi za slučaj nezaposlenosti i doprinosi za zdravstveno osiguranje zajedno predstavljaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje u smislu člana 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Nadalje, u obrazloženju podnetog zahteva branilac okrivljenog – advokat Ivan Ćalović ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, te da neuplaćivanje iznosa koji je obračunat na ime doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ili drugih propisanih dažbina predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Ćalović isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 415/21 od 28.10.2021. godine, pa kako je Apelacioni sud u Kragujevcu, postupajući u trećem stepenu, ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 7 u drugom i trećem stavu presude Kž3 4/22 od 18.04.2022. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Ćalovića u preostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da sud koristi termin doprinosi za obavezno socijalno osiguranje pozivajući se na Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakon o porezu na dohodak građana, koji regulišu potpuno drugi oblik javnih prihoda pa nije jasno da li se radi o doprinosima kao javnom prihodu ili porezu kao javnom prihodu. Pored toga se napominje i da sud ne navodi propis gde je sabiranje različitih vrsta doprinosa predviđeno i gde je to dozvoljeno. Na ovaj način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Ćalovića u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu branioca okrivljenog se napominje i da je u izreci presude navedeno zbirno za svaku prethodno navedenu godinu ukupna visina svih doprinosa, a trebalo je navesti tačne iznose svakog doprinosa pojedinačno i odvojeno za svaku godinu, kao i da pravnosnažna presuda čija izreka ima više delova isti treba da budu obeleženi rimskim ili arapskim brojevima a ne rečima, na koji način se suštinski ukazuje da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva a samim tim na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Ćalovića i u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Irene Ilić je odbačen kao neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom AA, prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 4/22 od 18.04.2022. godine, uredno dostavljena 31.05.2022. godine, pa je poslednji dan roka 30.06.2021. godine (četvrtak – radni dan), a da je branilac okrivljenog – advokat Irena Ilić zahtev za zaštitu zakonitosti podnela preporučenom pošiljkom RE 688930415 RS, dana 02.07.2022. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Irene Ilić, odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Irene Ilić na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić