Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 231/24 od 26.03.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Miodraga Pejčića, advokata Saše Pejčića i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu Kv br 109/24 od 27.02.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miodraga Pejčića, advokat Saša Pejčić, zbog povrede člana 74. 554. stav 2. i 246. stav 3. ZKP, kao i povrede člana 32, 33. i 36. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju postupak vođen bez okrivljenog i njegovog branioca, uprkos činjenici da je odbrana obavezna, a u obrazloženju prvostepene presude navedeno je da sud nije uzeo izjavu od okrivljenog u smislu člana 554. stav 2. ZKP, jer se okrivljeni ne nalazi u Republici Srbiji i da je protiv njega pokrenut ekstradicioni postupak, nakon što je po međunarodnoj poternici lišen slobode u Francuskoj, pa je osuđen u odsustvu lične odbrane u postupku po zahtevu javnog tužilaštva za preinačenje pravnosnažnih presuda primenom odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju, koji je sproveden u njegovom odsustvu, zbog čega je u ovom postupku morao imati pravo na formalnu odbranu – na branica, odnosno okrivljenom je morao biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, zbog nemogućnosti da lično učestvuje u postupku. U zahtevu se dalje navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda odredbe člana 246. stav 3. ZKP, koja predviđa da ukoliko okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi, a što u konkretnom slučaju takođe nije učinjeno, već je dostava pokušana preko oglasne table. Prema navodima zahteva, navedene povrede zakona učinio je i drugostepeni sud odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog koja je izjavljena u tom pravcu.

Odredbama člana 74. ZKP, određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP, određeno je da u tim procesnih slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda. Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog suda jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu postavljen po službenoj dužnosti, a ni jedna odredba navedenog člana ne odnosi se na postupak za izricanje jedinstvene kazne.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u postupku za izricanje jedinstvene kazne, imajući u vidu odredbe člana 74. ZKP, odbrana nije obavezna, bez obzira na činjenicu da li je u krivičnom postupku, u nekoj od pravnosnažnih presuda čije se preinačenje traži, u postupku za izricanje jedinstvene kazne, odbrana bila obavezna, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miodraga Pejčića od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Miodraga Pejčića zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog povrede člana 554. stav 2. i člana 246. stav 3. ZKP, međutim, kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog Miodraga Pejčića iako je u zahtevu ukazao na povredu člana 32, 33. i 36. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, nije dostavio odluku Ustavnog suda i odluku Evropskog suda za ljudska prava, kojima je utvrđeno da je okrivljenom povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda, Vrhovni sud je ocenio da podneti zahtev u tom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković