Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, te našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP, jer braniocu nisu priznati traženi troškovi odbrane sa uvećanjem za po 50% na tri održana ročišta u dane 14.08.2019. godine, 24.01.2020. godine i 24.07.2020. godine, kada su ispitivana po dva svedoka i za svakog svedoka je sačinjen poseban zapisnik, a u skladu sa Tarifnim brojem 2. stav 1. i 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je krivični postupak prema okrivljenom AA pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Zrenjaninu 2Kž1. 203/23 od 30.01.2024. godine kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38 K. 686/20 od 01.03.2023. godine i prema okrivljenom je, usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, odbijena optužba za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac okrivljenog podneo je zahtev za isplatu troškova krivičnog postupka 27.02.2024. godine, koji je nižestepenim rešenjima odbijen u pogledu uvećanja za po 50% nagrade za prisustvo ispitivanju svedoka u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu u dane 14.08.2019. godine, 24.01.2020. godine i 24.07.2020. godine uz obrazloženje da ispitivanje više svedoka preduzeto u toku jednog dana u kontinuitetu predstavlja jednu procesnu radnju.

Ispitujući pobijana rešenja Vrhovni sud nalazi da se neosnovano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pravnosnažnim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenog u delu odluke o naknadi troškova. Ovo stoga što je, iako je tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata stupila je na snagu 03.06.2023. godine i koja članom 11. Tarife propisuje da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka, krivično odeljenje Vrhovnog suda donelo zaključak 26.12.2023. godine u pogledu tumačenja primene člana 11. važeće Advokatske tarife. U navedenom zaključku, u tački 3., navedeno je da se Advokatska tarifa zbog zabrane povratnog dejstva ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, koje nisu bile tarifirane po „ranijoj Advokatskoj tarifi“ ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, kao i na drugačiji obračun naknade troškova nastalih u vreme važenja „ranije Advokatske tarife“, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke.

Samim tim, imajući u vidu tačku 3. usvojenog zaključka, pravilan je zaključak nižestepenih sudova iznet u pobijanim rešenjima da okrivljenom na ime angažovanja branioca na ime obavljenih procesnih radnji pripadaju troškovi krivičnog postupka po Advokatskoj tarifi koja je važila u vreme preduzimanja procesnih radnji, jer te procesne radnje nisu bile tarifirane na isti način kao po važećoj Advokatskoj tarifi, koja je u celini primenjiva samo na obračun nagrade za rad advokata i naknade troškova za radnje koje su preduzete i advokatske troškove koji su nastali posle 03.06.2023. godine.

Iz iznetih razloga, nalazeći da nižestepenim odlukama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković