Istom presudom oštećeni DD je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni su obavezani da solidarno naknade troškove krivičnog postupka u iznosu i na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 159/18 od 07.03.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih GG lično i branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG, a presuda Višeg suda u Somboru K 9/16 od 06.12.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-Branilac okrivljenog AA, adv. Nikola Pecovski, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

-Branilac okrivljenog BB adv. Ivan Delić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

-Branilac okrivljenog VV, adv. Branko Munižaba, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

-Branilac okrivljenog VV, adv. Nikola Stanojević zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nikole Pecovskog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioca okrivljenog BB, adv. Ivana Delića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i branioca okrivljenog VV, adv. Branka Munižabe u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP su neosnovani, dok u ostalom delu navedeni zahtevi, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV adv. Nikole Stanojevića, su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nikola Pecovski, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to jest da je prekoračena optužba, na taj način što je u činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela u izreci prvostpene presude izostavljeno „te je dana 12. novembra 2007. godine oštećeni predao okr. AA iznos od 1.000,00 evra“, a što je prema navodima zahteva odlučujuće da se utvrdi da li je ovaj okrivljeni izvršilac krivičnog dela iznuda za koje je oglašen krivim i osuđen ili krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 1. KZ, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, već samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, pri čemu navedene izmene nisu izvršene na štetu okrivljenog, jer sud nije dodavao nove činjenice, već je izostavljanjem navedenih činjenica okrivljenog osudio zbog manje kriminalne aktivnosti i time manje izražene kriminalne volje, odnosno umanjio „kriminalnu količinu“ krivičnog dela u odnosu na optužnicu, krećući se pritom u okviru optužnog akta.

Branilac okrivljenog BB, adv. Ivan Delić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ukazuje da je sud u ponovnom postupku izrekom pod II okrivljenog oglasio krivim zbog drugot krivičnog dela sa drugim činjeničnim stanjem, i pritom nije rešio predmet optužbe, pa je sud povredio odredbu člana 420. ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP (pogrešno u zahtevu označeno kao tačka 7) ZKP), a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim. Ovo sa razloga što između optužbi i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne traži identitet u pogledu pravne ocene dela.

Prema odredbi člana 420. stav 2. ZKP, sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne ocene krivičnog dela, a u konkretnom slučaju okrivljeni BB, oglašen je krivim u odnosu na radnje koje su opisane u optužnici nadležnog javnog tužioca, radi se o istom događaju o kome se sudi, a posebno imajući u vidu da okrivljeni nije oglašen krivim za teže krivično delo niti veću „kriminalnu količinu“ u odnosu na optužbu, imajući u vidu kriminalne aktivnosti i volju okrivljenog opisane u optužnom aktu.

Stoga se neosnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pritom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja jednog produženog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. KZ (strana 15 obrazloženja prvostepene presude), te navedeno postupanje prvostepenog suda ne može imati značaj bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako se neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB.

Branilac okrivljenog VV adv. Branko Munižaba, u zahtevu navodi da je u donošenju prvostepene presude učestvovala kao porotnik ĐĐ, protiv koje je podneta krivična prijava zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. KZ, koja o tome nije obavestila predsednika Višeg suda u Somboru, a koja činjenica po navodima zahteva je razlog za izuzeće ovog porotnika, jer prema navodima zahteva, je neprihvatljivo da porotnik pod pritiskom svog „krivičnog progona“ učestvuje u bilo kom postupku, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle, ukoliko je reč o postojanju nekog razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, a ne o postojanju okolnosti koji izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učešće sudije porotnika ĐĐ u donošenju odluke prvostepenog suda u stvari prekršen princip nepristrasnosti, praktično se ukazuje na razlog za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, a ne na razloge propisane članom 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog čega su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nikola Pecovski, okrivljenog VV, Branko Munižaba i adv. Nikola Stanojević, ukazuju da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odedaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, stim što se u ovim zahtevima ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosioci zahteva smatraju nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati odluka suda, već se osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ocenom dokaza (da se presude zasnivaju isključivo na iskazu oštećenog, da su bele plastike ipak nabavljene u firmi „EE“ iz ..., osporava se nalaz i mišljenje veštaka koji se zasniva na mašini „MCR 206“), što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Zahtevima branioca okrivljenog AA adv. Nikole Pecovskog, ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2), zahtevima branioca okrivljenog VV adv. Branka Munižabe na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) a branioca adv. Nikole Stanojevića na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, stim što se ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, već se u suštini osporavaju razlozi o odlučnim činjenicama i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nadalje se u zahtevu branioca okrivljenog BB ukazuje na povrede zakona iz člana 478. stav 3. tačka 1), i 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, a okrivljenog VV adv. Nikole Stanojevića na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede zakona ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih i njihovih branilaca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić