Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 138/23 od 20.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Nikole Žarkovića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene, advokat Nikola Žarković, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i pobijane pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe; i

- advokat Dragić Radovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe kao i da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP, okrivljenu i branioca obavesti o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene advokata Nikole Žarkovića, Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljene, advokata Nikole Žarkovića, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Nikole Žarkovića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Dragića Radovanovića, nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA, advokat Nikola Žarković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da u radnjama zbog kojih je okrivljena oglašena krivom i osuđena pravnosnažnom presudom, stoje zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, ali i obeležja privrednog prestupa iz člana 202. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, tako da se navedena povreda zakona ogleda u tome što delo za koje je okrivljena osuđena nije krivično delo, već isto predstavlja privredni prestup po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji iz kog razloga je, prema stavu odbrane, okrivljenu trebalo osloboditi od optužbe. U vezi sa navedenim, branilac se u zahtevu poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/19 od 03.07.2019. godine, u kojoj je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da okrivljenog treba osloboditi od optužbe u situaciji kada se radnje mogu podvesti pod zakonski opis prekršaja iz Zakona o planiranju i izgradnji, a da se, iako se u navedenoj presudi radi o prekršaju, analogijom može zaključiti da na isti način treba postupiti i kada je u pitanju privredni prestup, kao što je to ovde slučaj.

Vrhovni sud je iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, dok je stavom 3. istog člana propisano kažnjavanje lica iz stava 1. i 2. tog člana koje je nastavilo započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela označenog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljena AA oglašena krivom, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnju izvršenja – u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presudi, kao odgovorno lice u pravnom licu „AA Invest Group d.o.o. Beograd“, koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, kada je izdato rešenje o obustavi radova, nastavilo započetu gradnju, što je učinilo i nakon donošenja rešenja građevinske inspekcije o zatvaranju gradilišta, a sve na način bliže opisan u izreci pravnosnažne presude, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene za izvršenje krivičnog dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP, presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe sud će izreći ako je delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ, propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i skrivljeno, a u stavu 2. istog člana da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određenog zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ), i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivično dela, isključuju neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Shodno navedenom, sud oslobađajuću presudu na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, donosi, kada krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela određena zakonom, kao i kada je, iako postoje sva zakonska obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica, a nema uslova za primenu mere bezbednosti. Činjenica da su iste protivpravne radnje predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 202. stav 2. u vezi stava 1. kao privredni prestup, kao i u članu 219a stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, ne obavezuje sud da okrivljenog oslobodi od optužbe, kada u njegovim radnjama stoje sva obeležja krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju.

Sledstveno iznetom, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Nikole Žarkovića ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom na to da se u radnjama okrivljene stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom i oglašena krivom.

Pored iznetog, a imajući napred navedeno, kao i sudsku praksu ovog suda (Kzz 1214/2022, Kzz 1346/2022, Kzz 147/2023, Kzz 135/2023,...), navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/2019 od 03.07.2019. godine, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Dragića Radovanovića, Vrhovni sud je našao da je isti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca i suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Kako se u spisima predmeta ne nalazi punomoćje kojim je okrivljena AA ovlastila advokata Dragića Radovanovića da je zastupa u predmetnom krivičnom postupku ili podnese zahtev za zaštitu zakonitost, to navedeni advokat nema svojstvo branioca okrivljene i samim tim ne spada u krug lica koja su ovlašćena za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić