U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Vulevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 189/23 od 04.12.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 172/24 od 04.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Vulevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 189/23 od 04.12.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 172/24 od 04.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 189/23 od 04.12.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da će navedenu kaznu okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ..., ulica ... bez primene elektronskog nadzora, uz upozorenje da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine i odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 172/24 od 04.03.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Mladenovcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 189/23 od 04.12.2023. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Predrag Vulević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

U zahtevu branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 419. stav 1. ZKP, navodima da je prilikom donošenja pobijanih presuda korišćen video snimak, koji nije prikazan na glavnom pretresu, odnosno nije izveden kao dokaz „gledanjem“.

Iznetne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – zapisnika o glavnom pretresu od 24.11.2023. godine, proizlazi da je sud u dokaznom postupku na glavnom pretresu izveo materijalne dokaze, pored ostalih i video snimak kamere predmetne saobraćajne nezgode, na koji dokaz okrivljeni i njegov branilac nisu imali primedbe.

Sledstveno izvedenom, navedeni video snimak je izveden kao dokaz na glavnom pretresu. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da je način izvođenja dokaza na glavnom pretresu – „gledanjem, slušanjem, čitanjem..“ pitanje tehnike izvođenja nekog dokaza.

Prema tome, pravnosnažna presuda se, nasuprot navodima zahteva, zasniva na dokazu izvedenom na glavnom pretresu – video snimku, pa je samim tim sud bio ovlašćen da utvrđuje činjenice iz navedenog video snimka, i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, zbog čega su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 419. stav 1. ZKP.

U preostalom delu obrazloženja zahteva branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440.ZKP, osporavajući dokaznu vrednost nalaza i mišljenja sudskog veštaka Stojana Stojanovića, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama vezane za uzročno-posledičnu vezu između radnji okrivljenog i posledice koja je nastupila, istovremeno ukazujući na postupanje same oštećene kritičnom prilikom.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to izneti navodi zahteva nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković