Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Milorad Mihailović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da utvrdi da je podneti zahtev osnovan jer je povređen zakon na štetu okrivljenog, te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ a da „Vrhovni kasacioni sud za izvršenje krivičnih dela iz člana 203. stav 1. i člana 204. stav 1. KZ okrivljenog AA osudi na uslovnu osudu ili na kaznu zatvora koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje“.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Milorada Mihailovića, se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da: nije utvrđeno da je okrivljeni AA izvršio krivično delo iznuda; da sud nije dokazao da je kod okrivljenog AA postojao zajednički umišljaj za izvršenje krivičnog dela iznuda, čime se osporavaju činjenična utvrđenja suda kao pogrešna i nepotpuna i odredba člana 440. ZKP. Takođe se na ovu povredu ukazuje i navodima da je prvostepeni sud u obrazloženju presude samo prepisao dispozitiv optužnog akta tj. izreku prvostepene presude i dodao jednu rečenicu čime se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i navodima da sud nije vodio računa o načelu in dubio pro reo, jer mu je bilo lakše da obrazloži da je okrivljeni AA izvršio krivično delo iznuda nego da ga za isto oslobodi čime se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 440, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 16. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku ne spadaju u zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud iste ocenio kao nedozvoljene i zahtev odbacio.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                            Olgica Kozlov,s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić