Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljenom optužnim aktom Opštinskog javnog tužioca u Jagodini Kt 321/09 od 22.01.2010. godine, bilo stavljeno na teret produženo krivično delo poreska utaja pomaganjem iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i člana 35. KZ, da je optužni akt kasnije izmenjen tako što je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa se navedena izmena optužnog akta, smatra novim optuženjem zbog čega je, prema stavu branioca, za krivično delo koje je predmet novog optužnog akta nastupila zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog, čime je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i to da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, imajući u vidu da je pored direktora i vlasnika preduzeća „B-P.“ DOO, koji je u istom predmetu oslobođen od optužbe zbog vođenja prekršajnog postupka u poreskoj upravi, prijavljeni u tom postupku bio okrivljeni V.S., te da stoga, prema navodima zahteva, nije jasno zbog čega je od optužbe oslobođen samo D.B., a ne i okrivljeni V.S., što je protivno ustavu i međunarodnim konvencijama, te institutu da niko ne može biti osuđen dva puta za istu stvar.

Navodi zahteva branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Ovo stoga jer je protiv okrivljenog V.S., Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Sektor poreske policije, Odeljenje Kragujevac, dana 21.04.2009. godine podnelo krivičnu prijavu, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi člana 35. KZ, izvršenog u periodu od 01.07.2005. do 31.12.2006. godine, dakle, pre nego što je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedeno krivično delo, imajući pri tom u vidu kaznu propisanu za ovo krivično delo – od jedne do pet godina, te odredbu člana 103. tačka 5. KZ.

Stoga se, izmena optužnog akta od strane nadležnog javnog tužioca dana 07.03.2014. godine (u pogledu pravne ocene dela, tako što je okrivljenom stavljeno na teret krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. a u vezi stava 1. KZ), što je javni tužilac bio ovlašćen da učini u smislu člana 409. stav 1. ZKP, ne smatra novom optužnicom i navedena izmena pravne kvalifikacije krivičnog dela nije od uticaja za ocenu nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi iz zahteva branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom na navedeni način učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Nadalje, iz spisa predmeta – rešenja Minstarstva finansija – Poreske uprave, Filijale u Jagodini od 26.05.2009. godine, proizlazi da su tim rešenjem okrivljeni poreski obveznici DOO „B-P.“ i D.B., oglašeni odgovornim i kažnjeni zbog prekršaja koji su citirani u izreci tog rešenja, a iz obrazloženja istog proizlazi da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet samo protiv navedenih poreskih obveznika, tako da protiv okrivljenog V.S., a nasuprot iznetim navodima zahteva, zbog radnji opisanih u izreci prvostepene presude nije vođen prekršajni postupak, niti je okrivljeni za iste u prekršajnom postupku oglašen odgovornim. Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da krivično gonjenje okrivljenog za predmetno krivično delo nije bilo isključeno, jer nije u pitanju stvar koja je pravnosnažno presuđena. Stoga su navodi zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su izreke pobijanih pravnosnažnih presuda protivrečne razlozima i nerazumljive u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja, što predstavlja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koje povrede zakona, članom 485. stav 4. ZKP, nisu propisane kao razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude. Stoga je zahtev okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na navodnom priznanju okrivljenog koje je, prema navodima zahteva, dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se izneta odbrana okrivljenog ne može smatrati priznanjem izvršenja krivičnog dela, jer je ista data u strahu da ne izgubi dotadašnji posao. Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se u zahtevu poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iznetim navodima u suštini osporava ocenu odbrane okrivljenog od strane nižestepenih sudova, što je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja koje se ne može pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog da: nije dokazano da je okrivljeni izvršio navedeno krivično delo, jer u vreme kada je učinjeno nije bio zaposlen u preduzeću „B-p.“ već je u istom radio na određeno vreme po ugovoru o delu koji je antidatiran, da samim tim nije imao svojstvo odgovornog lica, da sud na osnovu činjenica o zaposlenju po ugovoru o delu nije mogao da utvrdi da je okrivljeni izvršio krivično delo, da je poreske prijave potpisivao i pregledao lično finansijski direktor preduzeća, zbog čega je bilo neophodno obaviti grafološko veštačenje na okolnost da li je navedene prijave lično popunio okrivljeni ili neko drugo lice, se, po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni na osnovu člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je iz iznetih razloga zahtev branioca okrivljenog u pogledu ovih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491.stav 1. i člana 497. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.