.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 730/2017
05.09.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Milanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 30/14 od 24.11.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 181/17 od 19.04.2017. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Milanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 30/14 od 24.11.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 181/17 od 19.04.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 30/14 od 24.11.2016. godine, okrivljena AA, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Od okrivljene je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u ukupnom iznosu od 50.480.543,42 dinara i ista je obavezana da u roku od tri meseca po pravnosnažnosti navedene presude, uplati navedeni iznos u korist budžeta Republike Srbije. Presudom je dosuđen imovinskopravni zahtev oštećenoj Republici Srbiji u iznosu od 11.877.772,58 dinara, te je okrivljena obavezana da u roku od tri meseca po pravnosnažnosti navedene presude, oštećenoj naknadi navedeni iznos, a oštećena je preko dosuđenog iznosa upućena na parnicu. Istom presudom, okrivljena je oslobođena plaćanja sudskih troškova i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 181/17 od 19.04.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i žalba branioca okrivljene AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 30/14 od 24.11.2016. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Vladimir Milanović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, nije od značaja za ujednačenu primenu prava. Branilac okrivljene podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, ne označavajući formalno povredu zakona, ali iz obrazloženja zahteva očigledno proizilazi da je isti podnet zbog pvorede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda je identična povredama o kojima se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojim presudama Kzz 1241/14 od 14.01.2015. godine, Kzz 551/15 od 02.07.2015. godine i Kzz 795/15 od 24.09.2015. godine, kada je u pitanju povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje presude su dostupne licima koja imaju pravni interes.
Navedene povrede su značajne za ujednačenu primenu prava, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi, sa aspekta pravilnosti i ujednačenosti primene prava, u smislu člana 486. stav 2. ZKP, da nije potrebno ponovo odlučivati o istim pitanjima u okviru povrede zakona, na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.
Pored navedenog, branilac okrivljene je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog povrede ljudskog prava okrivljene zajemčenog odredbom člana 34. Ustava Republike Srbije i odredbom člana 7. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Međutim, kako branilac okrivljene uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenoj u predmetnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Novom Sadu i Apelacionim sudom u Novom Sadu povređeno ljudsko pravo i sloboda, zajemčeno Ustavom i Evropskom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljene u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, kojim je izričito propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti i odluka ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, i to na osnovu člana 487. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 486. stav 2. ZKP u delu u kome je zahtev odbacio jer nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
