Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 328/16 od 17.03.2016. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu i delimično je usvojena žalba branioca okrivljenih S.J. i E.A., pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica Vladičin Han K 285/13 od 25.11.2015. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljene za krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine u koje im se ima uračunati vreme provedeno u zadržavanju od 06.10.2012. godine do 07.10.2012. godine, dok je žalba branioca okrivljenih u preostalom delu odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno izjavio branilac okrivljenih S.J. i E.A., advokat M.T., bez navođenja zakonskog razloga zbog kojeg izjavljuje zahtev za zaštitu zakonitosti, a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da iste preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnom delu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, jer su kod okrivljenog E.A. pronađena četiri ilegalna emigranta, a kod okrivljenog S.J. niko, pa se u konkretnom slučaju ne može raditi o grupi jer je za grupu potrebno pet ili više lica.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda branilac okrivljenih ukazuje na to da je u pobijanim presudama povređen krivični zakon u smislu člana 439. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka pobijane prvostepene presude, sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, odnosno iz izreke presude proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom sa umišljajem i u stanju uračunljivosti po prethodnom dogovoru u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 200 evra omogućavali nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju većem broju lica – osmorici ilegalnih migranata državljana Afroazijskog kompleksa iz Avganistana od kojih su četvorica NN lica, na taj način, a nakon što su navedena lica na nedozvoljen način prešla državnu granicu Republike Makedonije prema Republici Srbiji bez validnih putnih isprava i potrebnih isprava za ulazak i boravak u Republiku Srbiju, prvookrivljeni S.J. svojim vozilom i drugookrivljeni E.A. svojim vozilom potovarili osmoricu ilegalnih migranata koji su čekali na benzijskoj pumpi „V. P.“ po četvoro u auto i krenuli ka Beogradu, a radi daljeg tranzita kroz Republiku Srbiju u čemu su sprečeni 06.03.2012. godine kod sela Mazarić opština Vladičin Han od strane policijskih službenika kojom prilikikom su četvorica avganistanaca pobegla iz vozila okrivljenog S.J. i udaljili se u nepoznatom pravcu, a okrivljeni su bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli su njihovo izvršenje.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, neosnovani su navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih da u konkretnom slučaju nije postojala grupa, budući da okrivljeni pobijanim presudama i nisu oglašeni krivim da su predmetno delo izvršili kao grupa, već su oglašeni krivim za stav 3. člana 350. KZ, s obzirom na to da su predmetno krivično delo iz stava 2. navedenog člana izvršili na taj način što su krijumčarili veći broj lica i to osmoro ilegalnih migranata državljana Afroazijskog kompleksa bliže označenih u izreci presude iz Avganistana i omogućavali im nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju, a u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, s obzirom na to da je potpuno nejasna mera bezbednosti oduzimanja predmeta krivičnog dela, budući da je navedeno da je od okrivljenog S.J. oduzeto putničko taksi motorno vozilo, a da je od okrivljenog E.A. trajno oduzeto putničko motorno vozilo, pa se postavlja pitanje da li je od okrivljenog E.A. trajno oduzeto vozilo, a od okrivljenog S.J. privremeno.

Iznetim navodima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenih ukazuje da je pobijana prvostepena presude doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu ističe da je nejasno kako je okrivljeni S.J. osuđen kada u njegovom vozilu nije pronađeno nijedno lice i neshvatljivo je kako prvostepeni sud može da tvrdi da su se kod ovog okrivljenog u vozilu nalazila četvorica NN lica iz Avganistana, pri čemu je tokom postupka jedino utvrđeno na nedvosmislen i pouzdan način da su okrivljeni taksisti i da se bave prevozom 15 godina, te da je njihov posao da vrše usluge prevoza i da ne mogu da odbiju da prevezu osobu zato što im se ne sviđa ili je druge nacionalnosti ili nešto slično. U vezi sa iznetim branilac smatra da su sudovi trebali da primene pravilo „u sumnju uvek u korist okrivljenog“.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje na to da je u pobijanoj presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                          Janko Lazarević,s.r.