Presudom Višeg suda u Somboru KŽ1. 117/20 od 10.06.2020. godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Vrbasu K broj 299/19 od 10.03.2020. godine preinačena, samo u pogledu odluke o kazni, i to tako što je uz primenu odredbe člana 45. tačka 3. u vezi člana 60. KZ okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, a koju kaznu ima izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ... . Takođe je određeno da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, shodno odredbi člana 45. tačka 4) ZKP, a ukoliko osuđeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. U preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog su odbijene kao neosnovane, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu i u preostalom delu presuda Osnovnog suda u Vrbasu K broj 299/19 od 10.03.2020. godine potvrđena.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ. br. 715/20 od 24.07.2020. godine samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru Kž1 117/20 od 10.06.2020. godine, zbog povrede zakona - član 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 5. u vezi stava 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrditi da je presudom Višeg suda u Somboru KŽ1. br. 117/20 od 10.06.2020. godine povređen zakon u korist okrivljenog AA, u smislu člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 5. u vezi stava 3. KZ.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocima okrivljenog - advokatu Ljiljani Zurković i advokatu Marku Lainoviću, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, nakon čega je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 5. u vezi stava 3. KZ.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepenom presudom okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, izbog izvršenja tri krivična dela i to: nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Viši sud u Somboru, kao drugostepeni, pobijanom presudom Kž1. 117/20 od 10.06.2020. godine, preinačio je prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je primenom odredbe člana 45. tačka 3. u vezi člana 60. KZ okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci a koju kaznu ima izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ... .

Postupajući na ovaj način - preinačujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i novčanu kaznu, pored ostalog i za krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ i nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, Viši sud u Somboru je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 5. u vezi stava 1. KZ, u korist okrivljenog, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Odredbom člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da sud može, ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s`obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

Odredbom člana 45. stav 5. Krivičnog zakonika propisano je da se osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može odrediti izvršenje kazne zatvora na način propisan stavom 3. ovog člana.

Kriivčno delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tokom postupka utvrđeno da okrivljeni AA živi sa oštećenima BB i VV u istom porodičnom domaćinstvu u ..., u ulici ..., a koju činjenicu konstatuje i sam drugostepeni sud prilikom razmatranja prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji povodom izjavljenih žalbi, ali istovremeno nalazi da ima mesta primeni odredbe člana 45. stav 3. i 4. KZ i određuje da okrivljeni jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci izržava u kućnim uslovima.

Kako, u konkretnom slučaju nisu postojali zakonski uslovi odnosno kako je Viši sud u Somboru drugostepenom presudom KŽ1. br. 117/20 od 10.06.2020. godine u pogledu odluke o kazni preinačio presudu Osnovnog suda u Vrbasu K broj 299/19 od 10.03.2020. godine na način da okrivljeni AA koji je prvostepenom presudom osuđen pored ostalog i zbog krivičnih dela protiv braka i porodice, izrečenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci izvršava u istom porodičnom domaćinstvu u kome živi sa oštećenima, na koji način je postupio suprotno izričitoj zabrani propisanoj u članu 45. stav 5. KZ, čime je učinio povredu zakona u korist okrivljenog, a u pogledu pitanja načina izvršenja kazne.

Pri tome, omogućavanjem da okrivljeni izdražava kaznu u kućnim uslovima, onemogućeno je da, eventualno kršenje mere zabrene prilaska i komunikacije sa oštećenima, koja mera je okrivljenom izrečena u pravnosnažno okončanom postupku, bude predmet delotvorne pravne zaštite, u skladu sa Konvencijom Saveta Evropa u sprečavanju i borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istambulska konvencija), koju Republika Srbija je potpisala u aprilu 2012. godine, a ratifikovala u oktobru 2013. godine i koja je stupila na snagu 01.08.2014. godine, a koja u članu 45. stav 1. propisuje da se strane obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da krivična dela utvrđena na osnovu ove Konvencije budu kažnjiva sankcijama koje su delotvorne, srazmerne i koje odvraćaju od vršenja krivičnih dela, uzimajući u obzir njihovu ozbiljnost, odnosno u skladu sa obavezama preuzetim iz potvrđenih međunarodnih ugovora.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru KŽ1. br. 117/20 od 10.06.2020. godine učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 5. u vezi stava 3. KZ, u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić