Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 1. i stav 2. ZKP, na štetu okrivljene.

Iz spisa predmeta proizlazi, da je okrivljena AA, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šidu K 57/20 od 05.11.2020. godine, oglašena krivom zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika pa je osuđena na novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim što je određeno da će sud, ukoliko okrivljena navedenu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljena je shodno članu 264. ZKP, obavezana da plati troškove krivičnog postupka i to sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Navedena presuda postala je pravnosnažna donošenjem presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 306/20 od 09.02.2022. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene i prvostepena presuda potvrđena.

Odlučujući o zahtevu punomoćnika oštećenog BB, advokata Ervina Pašti, za naknadu troškova krivičnog postupka, istaknutom u podnesku od 28.10.2020. godine, Osnovni sud u Šidu je pobijanim prvostepenim rešenjem K 57/20 od 17.03.2022 godine utvrdio troškove krivičnog postupka K 57/20, punomoćnika oštećenog BB u iznosu od 177.750,00 dinara i obavezao okrivljenu da navedeni iznos isplati oštećenom u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Krivično veće prvostepenog suda je odlučujući o žalbi branioca okrivljene, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, istu odbilo kao neosnovanu pobijanim drugostepenim rešenjem Kv 72/22 od 21.04.2022. godine.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da, kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana, određeno da će predsednik veća ili sudija pojedinac, ako nedostaju podaci o visini troškova, doneti posebno rešenje kada se ti podaci pribave.

U konkretnom slučaju, sud je navedenom prvostepenom presudom pravnosnažno odlučio o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljenu samo obavezao da plati sudski paušal, pa je ista postala pravnosnažna donošenjem presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 306/20 od 09.02.2022. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene i prvostepena presuda potvrđena.

Dakle, navedenom pravnosnažnom presudom sud nije obavezao okrivljenu na naknadu troškova punomoćnika oštećenog BB, advokata Ervina Pašti, iako je prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, bio u obavezi da odluči ko će snositi i te troškove, već je samo u izreci presude okrivljenu obavezao na plaćanje troškova sudskog paušala.

Stoga, sud nije mogao posebnim rešenjem odlučivati ko je obavezan da snosi troškove punomoćnika oštećenog, i time promeniti pravnosnažnu presudu, već je bio u obavezi da o troškovima krivičnog postupka punomoćnika oštećenog odluči presudom, a da eventualno o njihovoj visini odluči naknadno posebnim rešenjem, u smislu člana 262. stav 2. ZKP. Nedostatak podataka o visini tih troškova ne oslobađa sud obaveze da presudom odluči ko je obavezan da ih plati, a posebnim rešenjem odlučuje samo o njihovoj visini kada se ti podaci pribave.

Sledstveno iznetom, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da je Osnovni sud u Šidu time što je posebnim rešenjem obavezao okrivljenu da naknadi troškove krivičnog postupka koji se odnose na nagradu punomoćnika oštećenog povredio zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 1. i stav 2. ZKP, s obzirom na to da o tim troškovima nije odlučeno pravnosnažnom presudom.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja i spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Šidu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku sud će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić