Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 73/2012
26.09.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog V.M. i dr, zbog krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br. 655/12 od 04.09.2012. godine, podignutom  protiv  pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1603/12 od 24.05.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 655/12 od 04.09.2012. godine kao osnovan,  pa se utvrđuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1603/12 od 24.05.2012. godine u korist okrivljenih V.M., D.M., B.R. i S.M. povređen zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103. i 104. KZ.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Osnovnog suda u Somboru K. 1195/10 od 02.12.2011. godine, okrivljeni V.M., D.M., B.R. i S.M. oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ, pa je okrivljeni V.M. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, okrivljenom D.M. izrečena je uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine ne izvrši novo krivično delo, okrivljenom B.R. je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne izvrši novo krivično delo i okrivljenom S.M. je izrečena uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne izvrši novo krivično delo.

 

                        Okrivljeni su prvostepenom presudom obavezani u smislu člana 193. i 196. ZKP, da solidarno plate sudu troškove krivičnog postupka u iznosu od 29.000,00 dinara i paušal po 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 

                        Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 1603/12 od 24.05.2012. godine, povodom žalbi branilaca okrivljenih, a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu pa je na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP prema okrivljenima V.M., D.M., B.R. i S.M. odbio optužbu da su izvršili krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ. Ovakva odluka doneta je zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Na osnovu člana 196. stav 2. ZKP odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

 

                        Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1603/12, od 24.05.2012. godine Republički javni tužilac je podigao  zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2.  ZKP-a  u vezi člana 103. i 104. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1603/12 od 24.05.2012. godine povređen zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103. i 104. KZ u korist okrivljenih.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podignut, pa je, po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu za zaštitu zakonitosti, našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenom presudom u korist okrivljenih V.M., D.M., B.R. i S.M. povređen zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103.  i 104. KZ.

 

            Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da su okrivljeni V.M., D.M., B.R. i S.M. prvostepenom presudom oglašeni krivim da su u periodu od septembra 2005. godine do 17.02.2006. godine izvršili krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ.

 

                        Odredbom člana 234. stav 2. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, a koji se kasnije nije menjao, propisano je da će se učinilac krivičnog dela iz ovog člana kazniti kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

 

                        Prema odredbi člana 103. tačka 5. KZ krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, a odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

 

                        S obzirom na to da je poslednja radnja izvršenja krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim prvostepenom presudom, izvršena dana 17.02.2006. godine, to bi, u smislu odredbi člana 103. tačka 5. KZ i člana 104. stav 6. KZ, protekom 10 godina od izvršenja krivičnog dela, dakle, dana 17.02.2016. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

 

                        Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu odbio optužbu prema okrivljenima za navedeno krivično delo presudom donetom 24.05.2012. godine, kada apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja još nije nastupila, to je ovaj sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103. i 104. KZ, u korist okrivljenih.

 

                        Nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je samo utvrdio da je navedenom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu povređen zakon u korist okrivljenih, ne dirajući u pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev podignut.

 

                        Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. Zakona o uređenju sudova i člana 425. stav 1. i 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

 

 Zapisničar-savetnik,                                                        Predsednik veća-sudija,

 

Vesna Veselinović,s.r.                                                              Bata Cvetković,s.r.