Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 55/2014) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i to konkretno zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zakona, a suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u prvostepenoj odluci i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da prvostepeni sud nije nedvosmisleno utvrdio mehanizam povređivanja oštećenog, obzirom da je okrivljeni dešnjak, a oštećenom je teška telesna povreda naneta u predelu desne strane lica u vidu preloma desne jagodične kosti, te da prvostepeni sud nije cenio iskaze svedoka očevidaca koji su se nalazili u prostoriji gde se odigrao kritični događaj i poklonio je veru samo iskazu oštećenog koji je prvobitno u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu na upit lekara izjavio da je do povrede došlo padom na pod i krivičnu prijavu policiji je podneo više od dve nedelje nakon kritičnog događaja, a poklonio je veru i iskazima njegove žene i maloletnog sina koji nemaju nikakva neposredna saznanja, a što sve u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza u prvostepenoj odluci.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja prvostepene odluke, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a da se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da drugostepeni sud u obrazloženju presude nije dao razloge zašto u konkretnom slučaju nije pravno relevantna činjenica zadavanja udarca desnom šakom u desnu stranu lica, kao i pismeni nalaz Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i činjenica da je prva izjava oštećenog bila da su povrede nastale padom na pod, a tek kasnije posle savetovanja sa advokatom je promenio svoj iskaz, a da je pravno relevantan usmeni iskaz oštećenog koji je kritičnom prilikom bio u alkoholisanom stanju, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Č.O. - advokata A.T., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                    Vesko Krstajić, s.r.