Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Saše Gavrilovića, advokat Luka Uljarević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Saše Gavrilovića i zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA, sačinjenih 13.09.2018. godine u PU Kragujevac.

Prema navodima zahteva, prilikom navedenih saslušanja osumnjičeni nisu upozoreni u smislu člana 85. stav 3. ZKP obzirom da nisu pozvani da se izričito izjasne o tome da li će uzeti izabrane branioce, i kao takvi predstavljaju nezakonite dokaze, u smislu odredbe člana 85. stav 5. ZKP, zbog čega su nižestepeni sudovi morali da ih izdvoje iz spisa predmeta.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Gavrilovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja, u načelu, nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog Saše Gavrilovića sačinjenog 13.09.2018. godine u PU Kragujevac proizlazi da je osumnjičeni, čijem saslušanju je u smislu člana 289. stav 3. ZKP prisustvovao javni tužilac, poučen o pravima u postupku u smislu člana 11. i 68. ZKP, što je konstatovano u zapisniku, i da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti, advokat Slavica Josić, u čijem prisustvu je pristao da iznese svoj iskaz u predistražnom postupku. Prema navodima zapisnika, osumnjičeni i branilac su obavili poverljiv razgovor, koji je nadziran gledanjem, nakon čega se osumnjičeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Osumnjičeni Saša Gavrilović je negirao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, a nakon što je izneo odbranu, pročitao je zapisnik i isti potpisao bez ikakvih primedbi, kao i njegov branilac, advokat Slavica Josić.

O pravima u postupku u smislu člana 11. i 68. ZKP poučen je i osumnjičeni AA, o čijem saslušanju je policija obavestila javnog tužioca u smislu člana 289. stav 3. ZKP, što je konstatovano na zapisniku o njegovom saslušanju sačinjenom 13.09.2018. godine u PU Kragujevac, u kojem je takođe konstatovano da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti, advokat Dragan Jaćimović, u čijem prisustvu je osumnjičeni pristao da iznese svoj iskaz u predistražnom postupku, a nakon što je sa braniocem obavio poverljiv razgovor, koji je nadziran gledanjem, i izjavio da će izneti odbranu i odgovarati na postavljena pitanja. Navedeni zapisnik, nakon čitanja, potpisali su bez primedbi, i osumnjičeni AA i branilac, advokat Dragan Jaćimović.

Osumnjičeni Saša Gavrilović saslušan je pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu dana 14.09.2018. godine što je konstatovano na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kti 39/18 u kojem se, između ostalog, navodi da je osumnjičeni izjavio da će odbranu izneti u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Slavice Josić, koju je javni tužilac postavio rešenjem A 415/18 od 14.09.2018. godine. Prema daljim navodima zapisnika, osumnjičeni Saša Gavrilović se nakon obavljenog poverljivog razgovora sa braniocem, izjasnio da želi da iznese odbranu.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog sačinjenog u Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu Kti 39/18 dana 14.09.2018. godine, osumnjičeni AA je nakon što je poučen o pravima, izjavio da neće angažovati branioca i da će svoju odbranu izneti sam, bez prisustva branioca, kojim pravom se koristio i tokom krivičnog postupka pred Višim sudom u Kragujevcu u kom je presudom K 4/19 od 05.07.2019. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu K 44/19 od 31.10.2019. godine okrivljeni Saša Gavrilović oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2018. godine do 18.10.2018. godine. Istom presudom, okrivljenom je na osnovu člana 87. KZ u vezi člana 246. stav 7. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 0,51 grama amfetamina i jedan tzv.džoint sa 0,33 grama kanabisa, a na osnovu člana 91. i 92. KZ oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 1.000,00 dinara.

Prema stanju u spisima predmeta, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Saše Gavrilovića u krivičnom postupku vođenom pred Višim sudom u Kragujevcu K 44/19 sve do njegovog pravnosnažnog okončanja, bila je advokat Slavica Josić.

Rešenjem Advokatske komore Kragujevac broj 130/2023 od 29.03.2023. godine, koje je Višem sudu u Kragujevcu dostavljeno 21.06.2023. godine, u stavu prvom, određeno je da se advokat Slavica Josić briše iz Imenika advokata Advokatske komore Kragujevca, usled smrti, a u stavu drugom, da će advokat Luka Uljarević okončati njene započete poslove, koji je, prema stanju u spisima, bio branilac okrivljenog u ponovljenom postupku pred Višim sudom u Kragujevcu, u kom je doneta pobijana presuda K 26/23.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni sud nalazi da stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju osumnjičenih Saše Gavrilovića i AA sačinjenih u smislu člana 289. stav 3. i 4. ZKP, nisu unete izričite izjave osumnjičenih da li će uzeti izabranog branioca niti upozorenje da će im ako ne izaberu branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što je bila obaveza organa postupka u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva, navedena činjenica ne čini ove dokaze apsolutno nezakonitim već sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjava standard propisan članom 85. stav 3. ZKP.

U konkretnom slučaju, okrivljenima su pre davanja iskaza saopštena njihova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenih u smislu člana 85. stav 2. ZKP. Okrivljeni su pozvani da se izjasne o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se brane sami ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega se okrivljeni Saša Gavrilović izričito izjasnio da pristaje da u predistražnom postupku da iskaz u prisustvu branioca, advokata Slavice Josić, a okrivljeni AA, u prisustvu branioca, advokata Dragana Jaćimovića, sa kojima su obavili poverljive razgovore i potom izneli svoje odbrane. Shodno tome, iako u zapisniku o saslušanju osumnjičenih od 13.09.2018. godine nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP, okrivljeni, u konkretnom slučaju, nisu ograničeni u slobodnom izboru branioca.

Naime, okrivljeni Saša Gavrilović je nedvosmisleno prihvatio advokata Slavicu Josić za branioca, na koju činjenicu, upućuje to što je okrivljeni nakon poverljivog razgovora, izneo odbranu u njenom prisustvu i to bez ikakvih primedbi povodom njegovog prisustva ili, u tom smislu, rada organa postupka, kojih po ovom pitanju nije imao ni tokom saslušanja pred javnim tužiocem niti u krivičnom postupku vođenom pred Višim sudom u Kragujevcu K 44/19. Pri tome, okrivljeni Saša Gavrilović je od prvog saslušanja pa do okončanja krivičnog postupka, negirao izvršenje krivičnog dela, pa je očigledno da njegov iskaz dat u prisustvu branioca po službenoj dužnosti nije mogao dovesti do nepovoljnog položaja okrivljenog ni uticati na pravičnost krivičnog postupka u celini.

Vrhovni sud nalazi da upozorenja koja su data okrivljenima Saši Gavriloviću i AA od strane organa postupka i njihova izjašnjenja o prisustvu branilaca, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, pa navedeni zapisnici o saslušanjima, suprotno navodima zahteva, predstavljaju zakonite dokaze, pri čemu je okrivljeni Saša Gavrilović negirao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, dok je sud odbranu okrivljenog AA imao u vidu samo radi provere navoda odbrane okrivljenog Saše Gavrilovića, nalazeći da njegove navode potvrđuju svedoci koji su bili očevidci inkriminisanog događaja i ostali izvedeni pismeni dokazi, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta i kriminalističko-tehnička dokumentacija.

Branilac okrivljenog Saše Gavrilovića, advokat Luka Uljarević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, navedenu povredu zakona branilac obrazlaže osporavanjem činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu radnje izvršenja i tako suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer navedena povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Saše Gavrilovića podnosi i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP međutim, u zahtevu ne obrazlože u čemu se konkretne povrede zakona sastoje, pa Vrhovni sud navedene povrede zakona nije razmatrao nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krvičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Gavrilovića, advokata Luke Uljarevića, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić