Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 401/22 od 10.04.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 723/21 od 10.10.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Violeta Bojović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovono odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Violeta Bojović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP smatrajući da je donošenjem pobijanih presuda povređen krivični zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Prema navodima zahteva, optužnim aktom okrivljenom je stavljeno na teret da je postupio suprotno odredbama člana 32. stav 3. i 48. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a prvostepeni sud je nakon sprovedenog dokaznog postupka, izreku presude upodobio utvrđenom činjeničnom stanju i iz izreke presude izostavio navode optužnog akta da je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 48. stav 2. navedenog zakona. U obrazloženju zahteva, branilac dalje navodi da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret postupanje suprotno odredbama člana 32. stav 4. i 48. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ističući da su navedene odredbe međusobno povezane, odnosno da je nepostupanje prema odredbi člana 48. stav 2. tog zakona preduslov za nepostupanje po odredbi člana 32. ZOBS. Shodno tome, nižestepeni sudovi, prema mišljenju branioca, okrivljenog nisu mogli oglasiti krivim za postupanje suprotno odredbi člana 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer ga nisu oglasili krivim i za postupanje suprotno odredbi člana 48. stav 2. tog zakona, pa radnje za koje je oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu Kto 550/21 od 31.08.2021. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je prema navodima optužnog predloga, izvršio nepridržavanjem odredbi člana 48. stav 2. i člana 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa Vrhovni sud nalazi da su netačni navodi zahteva u delu u kom branilac navodi da je okrivljenom stavljeno na teret nepridržavanje odredbi člana 32. stav 4. i 34. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je dana ...2020. godine, u ..., u stanju uračunljivosti, svestan zabranjenosti svog dela, kao učesnik u saobraćaju na putevima-vozač putničkog motornog vozila „Citroen ...“, reg.oznaka ..., krećući se ulicom ... smerom od ... ka raskrsnici sa kružnim tokom saobraćaja sa ulicom ... i ulicom ..., postupio protivno odredbi člana 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je započeo radnju skretanja ulevo pre nego što se uverio da skretanje može izvršiti na bezbedan i propisan način, iako je bio svestan da takvom vožnjom može da ugrozi javni saobraćaj i dovede u opasnost život i telo ljudi ali olako držeći da do toga neće doći ili da te posledice može sprečiti, a do čega je došlo kada je neposredno pre nezgode započeo da se kreće prema desnoj strani raskrsnice, a zatim prema levoj, i tako pretekao putanju kretanja mopeda marke „Tomos ...“, reg.oznaka ..., koji se kretao iza njegovog vozila, u istom smeru, a kojim je upravljao oštećeni, sada pokojni BB, usled čega je došlo do kontakta prednjeg točka vozila oštećenog i leve bočne strane vozila okrivljenog, nakon čega je oštećeni pao na kolovoz i zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život koja je u izreci presude detaljno opisana.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i svesnog nehata okrivljenog i objektivna obeležja koja se odnose na radnju okrivljenog koja se sastoji u nepridržavanju saobraćajnih propisa, konkretno odredbe člana 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojom je propisano da vozač ne sme da započne bilo koju radnju vozilom u saobraćaju na putu, u koje spada i radnju skretanja, pre nego što se uveri da radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način, i posledicu koja se sastoji u realizaciji konkretne opasnosti po život ljudi, što je u konkretnom slučaju, teška telesna povreda BB. Činjenica da je prvostepeni sud izreku presude upodobio činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka i iz iste izostavio navode optužnog predloga da je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 48. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, suprotno navodima zahteva, nije od uticaja na postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Prema tome, nalazeći da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, Vrhovni sud ocenjuje da donošenjem pobijanih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Violete Bojović, neosnovani.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog AA ističe da su sudovi propustili da utvrde broj saobraćajnih traka na raskrsnici sa kružnim tokom, odnosno da li je reč o jednoj ili dve saobraćajne trake, da li je dozvoljeno preticanje u raskrsnici sa kružnim tokom sa jednom saobraćajnom trakom i da li je oštećeni bio dužan da svetlosnim signalom okrivljenog upozori da će izvršiti radnju preticanja, što su, prema mišljenju branioca, ključne okolnosti, koje u zahtevu analizira i o njima izvodi sopstvene činjenične zaključake, nalazeći da na strani okrivljenog nije bilo propusta u vožnji jer mu se oštećeni nalazio u tzv.“mrtvom uglu“.

Iz iznetih navoda proizilazi da u ovom delu zahteva branilac okrivljenog samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, dok suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni sud nije razmatrao jer ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodeći da je odluka o troškovima krivičnog postupka nezakonita, jer je sud obavezao okrivljenog da plati troškove oštećenih na ime angažovanog punomoćnika. Prema mišljenju branioca, zakonski naslednici oštećenog BB, čija smrt nije u uzročno-posledičnoj vezi sa predmetnom saobraćajnom nezgodom, ne mogu imati svojstvo oštećenih u konkretnom krivičnom postupku, pa samim tim ne mogu ni imati pravo na troškove krivičnog postupka, pa sud nije mogao da obaveže okrivljenog da snosi te troškove.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane jer u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nižestepeni sud nije ni odlučivao o troškovima oštećenih na ime angažovanog punomoćnika.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić