Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-683/23 od 27.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih AA, BB i VV izjavljene od strane branilaca i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 177/16 od 02.03.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Milan Latinović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- branioci okrivljenog BB, advokat Turk Borut i advokat Milan Štrbac, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od krivice ili pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, i to okrivljenog AA, advokata Milana Latinovića koji je podnet u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, te okrivljenog BB, advokata Turk Boruta i advokata Milana Štrpca, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 8) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, su neosnovani, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih navodi se da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branioci navode zapisnik o ispitivanju oštećenog GG, pri čemu se nezakonitost ovog zapisnika ogleda u činjenici da je GG u istom danu, u istom krivičnom postupku prethodno bio ispitan i u svojstvu okrivljenog, a o ispitivanju istog kao svedoka pred istražnim sudijom nije obavešten ni jedan od okrivljenih. Branilac okrivljenog AA pojašnjava da je zbog nemogućnosti da u jednom krivičnom postupku jedno lice ima dvostruku procesnu ulogu, ovaj zapisnik o ispitivanju oštećenog od 18.12.2012. godine nezakonit, dok branioci okrivljenog BB ovu nezakonitost vide u činjenici da na saslušanje GG pred istražnim sudijom nije pozvan nijedan od okrivljenih.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenih ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je zapisnik o ispitivanju svedoka – oštećenog GG od 18.12.2012. godine sačinjen pred istražnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu u predmetu Ki. 331/12, i to u odnosu na okolnosti krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz čl. 132 stav. 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom iznude u pokušaju iz čl. 214 stav. 4. u vezi stava 2. i 1. u vezi čl. 30. KZ koje je stavljeno na teret okrivljenima AA, BB i VV, i to na njegovu štetu. Ispitivanju svedoka prisustvovali su branioci okrivljenih - advokat Dašić Nenad, advokat Gostović Ilija i advokat Žilić Boško, i isti je potpisan bez primedbi.

Iz spisa dalje proizlazi da je rešenjem o sprovođenju istrage Višeg suda u Novom Sadu Ki 331/12 od 08.11.2012. godine, osim u odnosu na napred navedena krivična dela učinjena na štetu GG, istraga određena i protiv njega u svojstvu okrivljenog zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, te krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ., te je dana 18.12.2012. godine GG saslušan u svojstvu okrivljenog za krivična dela koja su njemu stavljena na teret, o čemu je sačinjen poseban zapisnik o saslušanju okrivljenog koje je obavljeno u prisustvu branilaca svih okrivljenih, (pri čemu se na tom zapisniku o saslušanju okrivljenog GG pobijane presude ne zasnivaju).

Imajući navedeno u vidu, okolnost da je GG saslušan u različitom svojstvu istog dana, kojom prilikom su sačinjena dva posebna zapisnika, nije od uticaja na zakonitost zapisnika o ispitivanju oštećenog GG sačinjen 18.11.2012. godine, pa su suprotni navodi branilaca okrivljenih ocenjeni kao neosnovani, jer ovaj zapisnik predstavlja zakonit dokaz, kako po načinu pribavljanja tako i po formi, pri čemu Vrhovni sud ukazuje da je u vreme ispitivanja oštećenog bio na snazi Zakonik o krivičnom postupku (Sl. Glasnik RS 72 od 03.09.2009. godine) koji je u odredbi člana 251. stav 5. propisivao da će, ukoliko okrivljeni ima branioca, istražni sudija, po pravilu, obaveštavati samo branioca.

Podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a koja se ogleda u tome što je prvostepeni sud izrekom presude obuhvatio i radnje izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode za koje je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, prema navodima zahteva, sud je nakon konstatovanja da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), koje je bilo obuhvaćeno prvobitnom optužnicom, umesto donošenja odbijajuće presude za ovo krivično delo, prihvatio izmenjen optužni akt javnog tužioca i okrivljene oglasio krivim za krivično delo otmica iz člana 134. stav 1. KZ, zadržavajući opis radnje krivičnog dela protivpravno lišenje slobode u izreci presude, pri čemu tužilaštvo nije izmenilo činjenični opis krivičnog dela, već je samo promenilo pravnu kvalifikaciju dela i unelo zakonske elemente krivičnog dela otmice, što je suprotno članu 409. stav 1. ZKP iako je, prema navodima branioca okrivljenog AA, advokata Milana Latinovića, mogao da ga oglasi krivim jedino za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ (čime branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP)

Takođe, podnetim zahtevom branilaca okrivljenog BB, ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i navodi, da prvostepeni sud nije rešio predmet optužbe, jer u momentu nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo protivpravno lišenje slobode, nije doneo odbijajuću presudu u odnosu na to delo, već je nastavio krivični postupak.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenih su po oceni Vrhovnog suda neosnovani.

Naime, s obzirom da je prvobitnom optužnicom okrivljenima stavljeno na teret krivično delo protivpravno lišenje slobode u sticaju sa krivičnim delom iznuda, te da su u tom optužnom aktu bila činjenično opisana i sva zakonska obeležja krivičnog dela otmica, koje je inače složeno krivično delo, to okolnost da je tokom postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na krivično delo protivpravno lišenje slobode dana 21.10.2018. godine, nije od uticaja na pravilnost i zakonitost nižestepenih presuda. Ovo stoga što je krivično delo otmica složeno krivično delo, (koje je inače blaže krivično delo od krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 4. KZ), u čijem sastavu je upravo i zadržavanje, a kako to navodi i branilac okrivljenog BB u svom zahtevu, kao jedno od objektivnih obeležja krivičnog dela otmica koje je okrivljenima izmenjenom optužnicom stavljeno na teret. Pri tome, ovakvom pravnom kvalifikacijom nije došlo do povećanja kriminalne delatnosti u opisu radnji izvršenja, te kako sud ima obavezu da reši predmet optužbe, koji predstavlja činjenični supstrat sadržan u njenoj izreci, a radi se o složenom krivičnom delu, to nije mogao da utvrđuje eventualnu zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na elemente jednog od dela u sastavu ovog složenog krivičnog dela. Kako iz činjeničnog opisa prvobitnog optužnog akta, koji nije menjan, a što nije osporeno ni podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, proizlaze svi elementi krivičnog dela otmica, a sud nije vezan pravnom kvalifikacijom datom u optužnom aktu, po oceni Vrhovnog suda, nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 438 stav.1 tač.1. niti člana 439. tačka 2) ZKP, dok je predmet optužbe u potpunosti rešen na napred navedeni način, te nije učinjena ni povreda zakona iz čl. 438 stav 1. tač.8) ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP jer sud nije dao dovoljno razloga za primenu člana 406. ZKP, odnosno osporava postojanje razloga za čitanje iskaza oštećenog GG usled privremenog boravka okrivljenog u inostranstvu.

S tim u vezi u podnetom zahtevu advokat Milan Latinović navodi da je nižestepenim presudama učinjena i povreda odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, s obzirom da je okrivljenom AA uskraćeno pravo da na glavnom pretresu neposredno sam ispituje svedoka GG.

Navodima da se u radnjama opisanim u izreci presude ne stiču obeležja krivičnog dela otmice iz člana 134. stav 1. Krivičnog zakonika, budući da iste ne predstavljaju bilo kakvu obmanu, da iz izvedenih dokaza ne proizlazi da je oštećeni primenom sile i obmanom odveden sa lica mesta, branilac okrivljenog AA suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno pobijanim presudama, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim navedenog, u zahtevima branilaca navodi se da tužilac nije bio ovlašćen da vrši izmenu optužnog akta u situaciji kada nije izmenjen činjenični opis krivičnog dela, čime suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 409. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, člana 409. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 406. ZKP, i člana 440. ZKP to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u ovim delovima, ocenio kao nedozvoljene.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković