Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Branislavu Pejnoviću, u skladu sa odredbom člana 485. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.192/22 od 20.11.2023.godine prema okrivljenom AA zbog izvršenja protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja na slobodi. Istim rešenjem je određeno da na osnovu člana 265. ZKP, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Prema stanju u spisima, prema AA je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi zbog protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Kako se radi o krivičnoj sankciji koja je medicinsko-psihijatrijskog karaktera i prema neuračunljivom licu se izriče prvenstveno iz medicinskih i bezbednosnih razloga, takav učinilac ne može biti obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u smislu člana 246. stav 1. ZKP. Ali, to ne podrazumeva da ima(kako nižestepeni sudovi utvrđuju) zakonskog osnova da se utvrdi na osnovu člana 265.stav 1. ZKP da svi troškovi(dakle i izabranog branioca), padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP određeno je da nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju kada je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i prvostepeni sud svojim rešenjem odredio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, sud nije primenio odredbu člana 266. ZKP. Dakle, treba imati u vidu zakonsku odredbu člana 265. stav 1. ZKP, odnosno da krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, te nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava suda, a posebno u situaciji kada branilac nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi, eventualno, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava, samo ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava).

Odredba člana 266. ZKP propisuje da je nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka. Ovo iz razloga jer između okrivljenog i njegovog branioca kao i između zastupanog lica i njegovog punomoćnika, postoji ugovorni odnos na osnovu kojeg se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati, te ne postoji zakonska mogućnost da nagrada i nužni izdaci izabranog branioca okrivljenog budu isplaćeni iz budžetskih sredstava suda u navednoj procesnoj situaciji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP, utvrdio da je pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv.br.128/24 od 11.04.2024. godine učinjena povreda zakona iz člana 485.stav 1. tačka 1) u vezi člana 441. stav 4. i člana 266. ZKP, ne dirajući u pravnosnažnost navedenog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković