.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 736/2015
01.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog E.D., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog E.D., advokata P.S. i advokata A.Đ., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.95/13 od 17.03.2014. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 961/14 od 24.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog E.D., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.95/13 od 17.03.2014. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 961/14 od 24.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu K br.95/13 od 17.03.2014. godine okrivljeni E.D., između ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci.
Istom presudom, obavezani su okrivljeni E.D., N.H. i S.A. da sudu na ime stvarnih troškova krivičnog postupka učnjenih na teret budžetskih sredstava a na ime obavljenih veštačenja i na dovoženja iz KPZ Niš i KPZ Požarevac ''Zabela'' solidarno plate iznos od 204.678,68 dinara, a okrivljeni E.D. i iznos od 71.889,90 dinara u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i sudski paušal u iznosu od 15.000,00 dinara, takođe u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 961/14 od 24.03.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenih S.A., N.S. i E.D. preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K br.95/13 od 17.03.2014. godine tako da je okrivljeni E.D., pored ostalih, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koja je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca.
Istom presudom obavezan je okrivljeni E.D. da plati sudu na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 24.166,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja dok su u preostalom delu, između ostalih, žalba branioca okrivljenog E.D. i žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog E.D., advokati P.S. i A.Đ. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 438. stav 2. tač. 1, 2. i 3. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene krivičnog zakona a što je sve dovelo do pogrešne odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak ili iste preinači i oslobodi okrivljenog E.D.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog E.D. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, samo formalno označavaju povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branioci okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navode da činjenično stanje u pobijanim presudama nije pravilno ocenjeno, kako u pogledu toka samog kritičnog događaja, tako i u pogledu mehanizma nastanka povrede prvookrivljenog i okolnosti koje su prethodile kritičnom događaju. Nadalje branioci navode, da su navedene povrede zakona na štetu okrivljenog E.D. učinjene i odbijanjem da se izvrši rekostrukcija događaja, da se izvrši veštačenje okrivljenog od strane veštaka neuropsihijatra u vezi provere njegove uračunljivosti, kao i na taj način što kritičnom prilikom nisu preduzete odgovarajuće službene radnje od strane stražara pre dolaska istražnog sudije, nije ocenjena odbrana trećeokrivljenog da je postupao u nužnoj odbrani, kao i okolnost da nije postojalo zajedničko delovanje okrivljenog D. i okrivljenog H.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u podnetom zahtevu je samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog E.D. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 438. stav 2. tač. 2. i 3. ZKP obzirom da navedene povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonski osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
