O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K-80/19 od 09.06.2020. godine, okrivljeni Goran Jović, Miodrag Nikolić, Zoran Simić, Vlatko Filiposki i Obrad Đinović oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni i to: okrivljeni Goran Jović na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, okrivljeni Miodrag Nikolić na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, okrivljeni Zoran Simić na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, okrivljeni Vlatko Filiposki na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i okrivljeni Obrad Đinović na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U izrečene kazne zatvora okrivljenima je uračunato i vreme provedeno na policijskom zadržavanju i u pritvoru i to: okrivljenom Goranu Joviću, okrivljenom Miodragu Nikoliću, okrivljenom Vlatku Filiposkom i okrivljenom Zoranu Simiću od 30.10.2017. godine, a okrivljenom Obradu Đinoviću od 05.01.2018. godine do 10.08.2018. godine, kada mu je pritvor ukinut i određena mera zabrane napuštanja stana, koja mu je uračunata u kaznu zatvora počev od 10.08.2018. godine, pa nadalje. Istom presudom prema okrivljenom Vlatku Filiposkom i okrivljenom Zoranu Simiću na osnovu člana 246. stav 7. u vezi člana 87. KZ, a okrivljenom Goranu Joviću, okrivljenom Miodragu Nikoliću i okrivljenom Obradu Đinoviću na osnovu člana 87. KZ, izrečene su mere bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-639/20 od 06.04.2021. godine, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i presuda Višeg suda u Novom Sadu K-80/19 od 09.06.2020. godine preinačena samo u delu odluke o meri bezbednosti – oduzimanja predmeta od okrivljenog Zorana Simića tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Zorana Simića oduzeo imovinsku korist u iznosu od 4.300 evra pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, a koji iznos će se po pravnosnažnosti presude uplatiti na račun budžeta RS, dok su u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, kao i žalbe branilaca okrivljenog Gorana Jovića, okrivljenog Miodraga Nikolića i njegovog branioca, branioca okrivljenog Zorana Simića, branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog i branioca okrivljenog Obrada Đinovića odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K-80/19 od 09.06.2020. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneli su:

-branilac okrivljenog Gorana Jovića – advokat Milan Latinović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku;

-zajednički branilac okrivljenog Gorana Jovića i okrivljenog Miodraga Nikolića – advokat Miroslav Todorović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem, ili iste preinači u celini i okrivljenog Gorana Jovića i okrivljenog Miodraga Nikolića oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog Obrada Đinovića – advokat Biljana Jović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači;

-branilac okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokat Biljana Amidžić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno suđenje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi odgovornosti;

-branilac okrivljenog Miodraga Nikolića – advokat Biljana Jović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači;

-branilac okrivljenog Obrada Đinovića – advokat Jugoslav Tintor, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti;

-branilac okrivljenog Gorana Jovića – advokat Biljana Jović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

- zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Jovića – advokata Milana Latinovića i zajedničkog branioca okrivljenog Gorana Jovića i okrivljenog Miodraga Nikolića – advokata Miroslava Todorovića su u celosti neosnovani,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Biljane Jović je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), dok je u preostalom delu nedozvoljen,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Jovića – advokata Biljane Jović je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miodraga Nikolića – advokata Biljane Jović je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Jugoslava Tintora je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, izuzev u zahtevu branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Jugoslava Tintora se, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povreda krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označavaju Naredbe za tajni nadzor i snimanje komunikacije sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, obzirom da se iste ne nalaze u originalu u spisima predmeta. Naime, Naredbe o tajnom praćenju i snimanju komunikacije, sadrže kopirani potpis sudije za prethodni postupak, odnosno faksimil i ne sadrže pečat Višeg suda u Beogradu. Imajući u vidu navedeno, odbrana označava kao nezakonite dokaze i transkripte koji se nalaze u spisima, a koji su nastali iz snimljene komunikacije, na osnovu napred označenih naredbi kao nezakonitog dokaza, iz kojih razloga i navedeni transkripti komunikacije među okrivljenima predstavljaju nezakonit dokaz, odnosno dokaz na osnovu kojeg se presuda ne može zasnivati, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima su kao nezakoniti dokaz označeni Naredbe o trajnom praćenju i snimanju komunikacije sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje kao i transkripti komunikacija su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud nalazi da izvedeni dokazi u vidu transkripata prisluškivanih telefonskih razgovora i drugih oblika komunikacija nastalih iz posebnih dokaznih radnji, koje su preduzete na zakoniti način, čine dokazni materijal koji predstavlja zakonit dokaz u ovom krivičnom postupku. Naime, tajni nadzor i snimanje komunikacije koje su putem telefona obavljali okrivljeni obavljeno je po Naredbama sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Navedene naredbe, sudija za prethodni postupak doneo je po predlogu Tužilaštva za organizovani kriminal Str.Pov.br.144/17 od 22.05.2017. godine na osnovu člana 161. stav 1, člana 162. stav 1. tačka 1) i člana 166, 167, 168, 171, 172. i 173. ZKP zbog postojanja osnova sumnje da se vrši krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ sa elementima organizovanog kriminala.

Osnov za preduzimanje posebne dokazne radnje bilo je postojanje osnova sumnje da su izvršena krivična dela propisana članom 162. ZKP.

Odredbom člana 162. ZKP propisana su krivična dela u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje, gde je pored ostalog propisano u stavu 1. tačka 1) da su to krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, a u tački 2) pored ostalog i za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, a za koje krivično delo je i podignuta optužnica protiv ovde okrivljenih i doneta i pravnosnažna presuda, koja se zahtevima za zaštitu zakonitosti u ovom postupku pobija.

Sama činjenica, da se u spisima predmeta ne nalaze original Naredbe o tajnom praćenju i komunikaciji, ne čini naredbe i transkripte nezakonitim dokazima u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da su navedene Naredbe, dostavljene Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, na njihov zahtev od strane sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, uz propratni akt, označenog sudije, u kojem je navedeno da se Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu dostavljaju overeni prepisi naredbi za primenu tajnog nadzora i snimanja. Pri tome, u toku dokaznog postupka, stranke nisu imale primedbe na transkripte koji se nalaze u spisima predmeta, te je tako na glavnom pretresu dana 11.03.2020. godine konstatovano da su u nastavku dokaznog postupka preslušani CD-ovi sa trankriptima, te da su stranke u celosti saglasne sa transkriptima u spisima predmeta, a primedbi na preslušane i na pročitane transkripte nije bilo, osim onih koje su konstatovane na pretresu 14.10.2019. godine, kojom prilikom okrivljeni Goran Jović, Miodrag Nikolić i Vlatko Filipovski nisu želeli da se izjašnjavaju u vezi sa transkriptima. Takođe, u toku prethodnog postpuka na zapisniku o saslušanju osumnjičenih Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, stoji da je omogućeno okrivljenima i braniocima da izvrše uvid u Naredbe Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, a kojom prilikom su isti to i učinili, bez primedbi konstatovanih na navedenim zapisnicima.

Shodno iznetom, posebne dokazne radnje o tajnom nadzoru i snimanju komunikacija, preduzete su na zakonit način, pa je samim tim i dokazni materijal nastao na osnovu ovih Naredbi zakonit dokaz u ovom krivičnom postupku.

Činjenica koju branilac okrivljenog Obrada Đinovića – advokat Biljana Jović navodi, da Naredba za sprovođenje posebnih dokaznih radnji nije određena u odnosu na okrivljenog Obrada Đinović, imajući u vidu sve napred navedeno nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda u odnosu na ovog okrivljenog, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 164. ZKP propisano je da ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se u postupku može koristiti ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP.

U konkretnom slučaju, primenom posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacija obavljene na osnovu zakonitih naredbi suda, iz napred iznetih razloga u odnosu na okrivljene Gorana Jovića i Miodraga Nikolića, prikupljeni su podaci da je sa navedenim okrivljenima, u odnosu na koje su izdate Naredbe, u kritičnom periodu komunicirao i okrivljeni Obrad Đinović, koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji. Shodno iznetom, materijal prikupljen u postupku primene mere nadzora prema okrivljenom Goranu Joviću i okrivljenom Miodragu Nikoliću, mogao da je da se koristi kao dokaz u postupku i u odnosu na okrivljenog Obrada Đinovića, kao tzv. slučajni nalaz, u smislu člana 164. ZKP. Prema tome, transkripti telefonskih razgovora kao dokazi nastali primenom primenom posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacija prema okrivljenom Goranu Joviću i okrivljenom Miodragu Nikoliću mogli su biti korišćeni kao zakonit dokaz i u odnosu na okrivljenog Obrada Đinovića, u odnosu na koga nije bilo naredbe, tim pre što je, u konkretnom slučaju, krivični postupak u odnosu na okrivljene jedinstven, kao i svi prikupljeni dokazi, a okrivljeni, pored ostalog i okrivljeni Obrad Đinović, su procesuirani za životne događaje koji su bili predmet dokaznih radnji, u pogledu kojih je određen nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija, a za krivično delo koje spada u krivična dela određena članom 162. ZKP - krivično delo iz člana 246. KZ.

Zajednički branilac okrivljenih Gorana Jovića i Miodraga Nikolića – advokat Miroslav Todorović, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, vezano za Naredbe sudije za prethodni postupak i transkripte nastale na osnovu tih Naredbi navodi da su iste nezakonit dokaz i iz razloga što je članom 168. ZKP propisano da se dnevni izveštaj sa prikupljenim materijalom Bezbednosno- infomativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije dostavljaju sudiji za prethodni postupak i ovlašćenom javnom tužiocu, u cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba, a što u slučaju okrivljenog Gorana Jovića i Miodraga Nikolića nije učinjeno.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da po stavu Vrhovnog kasacionog suda, izveštaj o komunikaciji pribavljen merom tajnog nadzora i snimanja komunikacija, kao i transkripti koji su vezani za te komunikacije, ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu navoda iz zahteva. Ovo iz razloga što je odredbom člana 170. ZKP propisano da se poseban izveštaj sudiji za prethodni postupak dostavlja po završetku tajnog nadzora komunikacije, dok je odredbom člana 168. ZKP propisano da se o sprovođenju tajnog nadzora komunikacije sačinjavaju dnevni izveštaji koji se, zajedno sa prikupljenim snimcima komunikacije, pismima i drugim pošiljkama koje su upućene osumnjičenom i koje on šalje dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu, ali samo uz uslov da se to čini na njihov zahtev, što znači da sačinjavanje dnevnih izveštaja, ne predstavlja i obavezu svakodnevnog dostavljanja istih javnom tužiocu i sudiji za prethodni postupak, kako to neosnovano navodi branilac - advokat Miroslav Todorović u podnetom zahtevu.

Pored iznetog, kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog Gorana Jovića – advokat Milan Latinović i zajednički branilac okrivljenih Gorana Jovića i Miodraga Nikolića – advokat Miroslav Todorović, označavaju presude Višeg suda u Novom Sadu Spk 68/2018 i Spk 69/2018 obe od 29.05.2018. godine, u koje je izvršen uvid u toku dokaznog postupka. U vezi sa istaknutom povredom zakona branioci navode da označene presude o priznanju krivičnog dela ne mogu predstavljati dokaz u ovom krivičnom postupku, niti se po osnovu istih mogu izvoditi bilo kakvi zaključci, pa ni u pogledu „korenspodiranja“ vremena, mesta i načina izvršenja krivičnog dela niti upoređivati sa dokazima koji su izvedeni u ovom krivičnom postupku. Kao nezakonit dokaz, presude Višeg suda u Novom Sadu Spk 68/2018 i Spk 69/2018 obe od 29.05.2018. godine označava i branilac okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokat Biljana Amidžić.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branioci okrivljenih - advokat Milan Latinović, advokat Miroslav Todorović i advokat Biljana Amidžić podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u napred navedenom delu. Okolnosti navedene u predmetnim zahtevima odbrana okrivljenih iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 9 stav dva dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Advokat Miroslav Todorović, zajednički branilac okrivljenih Gorana Jovića i Miodraga Nikolića, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava i zapisnike o pretresu vozila Kpp br. 278/2017 od 08.08.2017. godine za okrivljenog AA i okrivljenog BB, obzirom da je, po stavu odbrane, postupljeno suprotno odredbi člana 156. i 157. ZKP, jer je u konkretnom slučaju pretresanje zatečenih vozila okrivljenih izvršeno bez prisustva svedoka i omogućavanja okrivljenima da ostvaruju svoja zakonska prava- da od trenutka lišenja slobode i policijskog zadržavanja angažuju branioca, da uz njegovu stručnu pomoć i upozorenje daju iskaze, potpisuju potvrde o oduzetim predmetima, zapisnike o pretresanju, službene beleške i ostale pisane dokaze, koji su zakonom propisani.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, nakon izvršenog uvida u zapisnik o pretresanju vozila PU Novi Sad- OKP od 08.08.2017. godine utvrđeno je da je na oba zapisnika o pretresanju vozila od 08.08.2017. godine, u predistražnom postupku, a po ovlašćenjima policije, izvršena dokazna radnja pretresanja vozila po Naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr 278/2017 od 08.08.2017. godine, koja je pre pretresanja uručena AA i BB, da su se i AA i BB izjasnili da ne zahtevaju prisustvo advokata, da su pretresanju vozila i AA i BB prisustvovali svedoci i to: VV i GG, da su zapisnici o pretresanju vozila potpisani bez primedbi. Takođe, iz zapisnika o pretresanju vozila marke „Volvo“ AA, proizilazi da tom prilikom nisu pronađeni predmeti koji bi mogli biti oduzeti uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Prilikom pretresanja vozila BB marke „Renault Megane“ po Naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr 277/2017 od 08.08.2017. godine, nađeni su predmeti koji su uz potvrdu o privremen oduzeti od BB.

Imajući u vidu da su zapisnici o pretresanju vozila sačinjeni u svemu u skladu sa odredbama člana 157. i 158. ZKP, to isti ne predstavljaju nezakonite dokaze, na kojima se presuda ne može zasnivati. Shodno iznetom, ni dokazi koji su proistekli iz istih (potvrda o privremeno oduzetim predmetima) ne mogu predstavljati nezakonite dokaze u ovom postupku.

Branilac okrivljenog Gorana Jovića – advokat Milan Latinović, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava i zapisnik o saslušanju okrivljenog DD dat pred ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad dana 08.08.2018. godine, obzirom da se svojstvo saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je pravnosnažno okončan, u konkretnom slučaju, u odnosu na okrivljenog DD, utvrđuje ili uvidom u rešenje kojim je krivični postupak razdvojen ili uvidom u pravnosnažnu presudu nadležnog suda, a što prvostepeni sud nije učinio, i ako je u odnosu na ovog okrivljenog nesporno krivični postupak razdvojen i pravnosnažno okončan presudom istog suda kojom je prihvaćen zaključeni sporazum o priznanju krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po stavu Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, obzirom da je rešenje o razdvajanju postupka, u smislu člana 31. ZKP rešenje procesnog karaktera i kao takvo nije nužno da bude izvedeno kao dokaz u dokaznom postupku. Takođe, presuda doneta na osnovu prihvaćenog sporazuma o priznanju krivičnog dela zaključenog između okrivljenog i javnog tužioca, je dokaz koji se može čitati u toku dokaznog postupka, pri čemu se činjenice koje se koriste odnose isključivo na lice, koje je zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je okrivljeni DD imao svojstvo saoptuženog, jer je optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kto 68/18 od 21.01.2018. godine isti bio obuhvaćen, i da je do razdvajanja postupka i zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Višim javnim tužiocem, isti imao svojstvo saokrivljenog u ovom konkretnom krivičnom postupku, to su u napred navedenom delu neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Gorana Jovića – advokat Milan Latinović.

Takođe, branilac okrivljenog Jović Gorana – advokat Milan Latinović, označava iskaz, odnosno odbranu okrivljenog DD koja je pročitana na glavnom pretresu, u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, kao nezakoniti dokaz, iz razloga što prilikom saslušanja okrivljenog DD pred ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad na zapisniku o saslušanju od 08.08.2018. godine nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. ZKP.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, stoje napred izneti navodi branioca okrivljenog Gorana Jovića – advokata Milana Latinovića, međutim, izneti nedostatak - izjava osumnjičenog da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da li želi da ga zastupa izabrani branilac i unošenje takve izjave u zapisnik o saslušanju okrivljenog DD sačinjenog u PU Novi Sad dana 08.08.2018. godine je otklonjen u daljem toku postupka, obzirom da se ovaj okrivljeni prilikom naknadnog saslušanja pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu na zapisniku Kti 103/17 od 21.08.2017. godine, izričito izjasnio, a nakon što su mu predočena prava iz člana 68. stav 1. ZKP, da neće angažovati branioca u ovom postupku, da ostaje kod svoje odbrane date u PU Novi Sad.

Imajući u vidu napred navedeno, neosnovano branilac okrivljenog Gorana Jovića – advokat Milan Latinović ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da je okrivljeni DD u daljem toku postupka, odbranom iznetom pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu konvalidirao odbranu datu pred ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad.

Branilac okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokat Biljana Amidžić, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima KU 212/17/1 od 30.10.2017. godine RS MUP DP UKP SBPOK Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja narkotika, obzirom da navedena potvrda ne sadrži osnovne elemente, jer u istoj nije navedeno gde je opojna droga oduzeta - prostorije SBPOK ili na nekom drugom mestu, ne navodi se na koji način je ovlašćeno službeno lice Miloš Milošević oduzelo predmete, da li je okrivljeni lično predao predmet, da li je predmet pronađen prilikom pretresa, a ako jeste gde je vršen pretres, po kom osnovu, kao i koja su lica vršila pretres okrivljenog, ko je pronašao predmet, a kao ključnu stvar u vezi sa nezakonitošću navedene potvrde branilac označava da, u istoj nije navedena količina - gramaža oduzetog narkotika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 147. stav 1. propisano je da predmete koji se po krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, a odredbom člana 150. istog Zakonika propisano je u stavu 1. da licu od koga su predmeti oduzeti izdaje se potvrda u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Nakon izvršenog uvida u potvrdu o privremeno oduzetim predmetima DP UKP Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja narkotika KU 212/17/1 od 30.10.2017. godine utvrđeno je da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima izdata na osnovu člana 150. stav 1. ZKP, da je ovlašćeno službeno lice, policajac Miloš Milošević, postupajući u predistražnom postupku Str.Pov 144/17 Tužilaštva za organizovani kriminal dana 30.10.2017. godine od lica Vlatka Filiposkog, sa ličnim podacima bliže označenim u potvrdi, dana 30.07.2017. godine u 17,00 časova privremeno oduzeo predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku i to 1. jednu PVC kesu žute boje u kojoj se nalazi bela praškasta materija za koju se osnovano sumnja da je opojna droga kokain, što će se naknadno veštačenjem utvrditi, a koja je pronađena u spoljnom desnom džepu jakne koju je osumnjičeni imao na sebi, te da je o izvršenom privremenom oduzimanju predmeta obavešten zamenik tužioca za organizovani kriminal u Beogradu Željko Jočić, pri čemu je Vlatko Filiposki poučen o pravu na podnošenje pritužbe u skladu sa članom 286. stav 5. ZKP. Navedena potvrda potpisana je od strane ovlašćenog službenog lica i Vlatka Filiposkog.

Shodno iznetom, potvrda o privremeno oduzetim predmetima je sačinjena u skladu sa odredbama ZKP i ista sadrži sve bitne elemente koja potvrda treba da sadrži u smislu člana 150. stav 1. ZKP, obzirom da su u istoj navedeni lice od koga su predmeti oduzeti, odnosno podaci o istom, gde su predmeti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje je radnju sprovelo. Količina, odnosno gramaža oduzetog narkotika, u trenutku pronalaženja i oduzimanja, nije obavezan elemenat potvrde o privremeno oduzetim predmetima u smislu člana 150. stav 1. ZKP, iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Vlatka Filiposkog od 30.07.2017. godine nezakonit dokaz, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokat Biljana Amidžić kao nezakonit dokaz, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP označava i iskaze saokrivljenih AA, BB i DD, u odnosu na koje su postupci razdvojeni, obzirom da su navedeni iskazi pročitani na glavnom pretresu, pri čemu sud nije dozvolio saslušanje saokrivljenih, a da je odlukom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Dimović i dr protiv Srbije, navedeno da se krše prava optuženih čitanjem zapisnika o saslušanju saoptuženih u odnosu na koje je postupak razdvojen, jer se na taj način onemogućava optuženima da učestvuju u ispitivanju ovih lica koja su primarno bili saoptuženi u postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP (dakle vršenjem uvida u sadržaj ili čitanjem), ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Imajući u vidu činjenicu da su prvobitnom optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu od 23.01.2018. godine obuhvaćeni i AA, BB i DD, a da je nakon toga prema saoptuženima AA i BB postupak okončan pravnosnažnim osuđujućim presudama Višeg suda u Novom Sadu Spk 68/2018 i Spk 69/2018 obe od 29.05.2018. godine i da je u odnosu na saoptuženog DD postupak razdvojen na pripremnom ročištu rešenjem od 16.07.2018. godine i pravnosnažno okončan, to je prvostepeni sud, po stavu Vrhovnog kasacionog suda pravilno postupio kada je zapisnike o njihovim iskazima, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, pročitao na glavnom pretresu. Naime, u skladu sa ovom odredbom, u krivičnom postupku nije dozvoljen dualitet procesnih svojstava, odnosno jedno lice se ne može pojaviti u dvostrukoj ulozi i to jednom kao okrivljeni, a potom i kao svedok.

Imajući u vidu sve napred navedeno, pobijane pravnosnažne presude nisu zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje.

Pored iznetog branilac okrivljenog Gorana Jovića – advokat Milan Latinović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da iz izreke presude ne proizilazi pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni Goran Jović oglašen krivim, jer se ne navodi sadržina bilo kakvog dogovora ili preciziranja istog sa AA, a radnje koje se navode se mogu smatrati samo pripremnim radnjama, ali ne radnjom izvršenja krivičnog dela iz člana 246. KZ. Dalje se navodi da odredba člana 246. stav 1. KZ niti jednom od propisanih alternativnih radnji izvršenja ne propisuje radnju „primopredaja“ opojne droge, te da se u izreci presude radnja izvršenja čak ne podvodi ni pod radnju - stavljanja u promet opojne droge na drugi način. Takođe, radnja okrivljenog Gorana Jovića se pravno kvalifikuje kao saizvršilaštvo iz člana 33. KZ, koje podrazumeva postojanje zajednice i prethodnog dogovora, a da se opet u izreci presude ne navodi u čemu se sastoji dogovor, pa ni precizirani dogovor, niti uopšte da su preduzete radnje „rezultat“ bilo kakvog dogovora.

Na istu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i branilac okrivljenog Obrada Đinovića – advokat Jugoslav Tintor, obrazlažući je na sličan način, odnosno navodeći da radnja „dogovorio primopredaju 100 grama kokaina radi dalje prodaje“ nije ni jedna od alternativno opredeljenih radnji izvršenja krivičinog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje su okrivljeni oglašeni pravnosnažnim presudama krivim, jer je okrivljeni Goran Jović u vreme i na mestu bliže opredeljenom u izreci sa AA dogovorio neovlašćenu prodaju opojne droge kanabis sative u količini od 5 kilograma, nakon čega je naložio okrivljenom Nikolić Miodragu da pripremi opojnu drogu, nakon čega je AA shodno dogovoru sa okrivljenim Goranom Jovićem zajedno sa DD došao u Beograd, sastao se sa NN licem od koga je preuzeo uzorak opojne droge marihuane koju je dao na uživanje DD, te istog dana, a opet po prethodnom dogovoru se sastao sa okrivljenim Jović Goranom i okrivljenim Nikolić Miodragom kojom prilikom su precizirali dogovor o kupovini opojne droge, a 08.08.2017. godine AA i BB su došli u Beograd, sastali se sa okrivljenim Jović Goranom kome su predali za sada neutvrđeni iznos novca na ime kupovine pomenute opojne droge, a od okrivljenog Nikolić Miodraga preuzeli opojnu drogu marihuanu, a dana 28.10.2017. godine putem mobilnih telefona okrivljeni Jović Goran kao prodavac i okrivljeni Đinović Obrad kao kupac dogovorili primopredaju 100 grama opojne droge kokain, radi dalje neovlašćene prodaje, nakon čega je okrivljeni Jović Goran naložio okrivljenom Nikolić Miodragu da pripremi istu, a dana 30.07.2017. godine radi primopredaje opojne droge okrivljeni Obrad Đinović na unapred dogovorenom mestu poslao okrivljenog Filiposki Vlatka, a okrivljeni Nikolić Miodrag po prethodnom dogovoru putem mobilnog telefona sa okrivljenim Jović Goranom i Đinović Obradom se sastao sa okrivljenim Simić Zoranom kome je predao opojnu drogu kokain, a zatim ga uputio u Novi Sad radi sastajanje sa okrivljenim Filiposki Vlatkom, te su se istoga dana i okrivljeni Simić Zoran i Filiposki Vlatko sastali, a okrivljeni Simić Zoran predao radi dalje neovlašćene prodaje okrivljenom Filiposki Vlatku opojnu drogu kokain neto mase 99,09 grama, dok je okrivljeni Simić Zoran kod sebe neovlašćeno držao radi dalje prodaje kokain upakovan u tri PVC kesice, kao i novac koji potiče od prodaje opojne droge u iznosu od 4.300 evra ... pri čemu su bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i svesni zabranjenosti svojih radnji.

Shodno iznetom, u radnjama okrivljenih se stiču svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Naime, iz izreke pravnosnažne presude, proizilazi da je u okviru međusobnih dogovora okrivljenih dolazilo do primopredaje opojne droge, u sklopu kupovine iste radi dalje prodaje, a što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. KZ. „Primopredaja“, kao radnja se ne može izolovano posmatrati, sama za sebe, već u sklopu celokupnog postupanja, ponašanja i radnji koje su okrivljeni preduzimali, a koje su bliže opredeljene u činjeničnom opisu izreke pobijane presude (kupovina, prodaja, te u vezi sa tim i dogovaranje, pripremanje, sastajanje, predaja, preuzimanje, držanje...). Dakle, radnja „primopredaja“ je sastavni deo napred navedenih alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246.KZ, za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim.

Pri tome, iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizilazi da su okrivljeni učestovanjem u radnji izvršenja zajednički izvršili krivično delo, kao saizvršioci, a koje zajedničko delovanje postoji od samog dogovora o kupoprodaji opojne droge, preko podele uloga u radnji izvršenja prilikom vršenja krivičnog dela ( ko je prodavac, ko kupac, ko prenosi, ko predaje drogu i novac). Takođe, okrivljeni su zajednički delovali svesno i voljno, pri čemu je svaki od njih uz učešće drugih hteo da izvrši krivično delo, u smislu člana 33. KZ.

Branilaci okrivljenog Vlatka Filipovskog – advokat Biljana Amidžić u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da je član sudskog veća Apelacionog suda u Novom Sadu sudija Darko Tadić koji je odlučivao o žalbi podnetoj na presudu Višeg suda u Novom Sadu K 80/19 od 09.06.2020. godine morao biti izuzet, obzirom da je prethodno postupao u drugim fazama ovog krivičnog postupka i imao određene procesne uloge u ovom predmetu, a što po stavu odbrane, predstavlja razlog za izuzeće u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudija. Naime, sudija Darko Tadić kao VF predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu je odlučivao o zahtevima za izuzeće sudija – članova veća tog suda, a odlučivanje o izuzeću članova veća koji odlučuju po žalbi na prvostepenu odluku je od izuzetne važnosti za sam tok postupka i zakonitost vođenja istog.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog posutpka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

U konkretnom slučaju, sudija Darko Tadić, postupao je kao VF predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu po zahtevima za izuzeće sudija, u skladu sa odredbama člana 41. ZKP. Sudija Darko Tadić nije učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, već u donošenju procesne odluke – odluke po zahtevu za izuzeće, iz kojih razloga, imenovani sudija nije postupao ni u jednom svojstvu propisanom odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koje bi predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije od postupanja, niti su pobijane presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić ukazuje.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokat Biljana Amidžić neosnovano ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da je odlukom o troškovima postupka prvostepeni sud povredio zakon, a drugostepeni sud propustio da otkloni navedenu povredu, a koja se ogleda u tome što se prvostepeni sud prilikom određivanja troškova postupka, koji su okrivljeni dužni da snose pozvao na odredbu člana 264. stav 1. ZKP, a ne na odredbu člana 264. stav 3. ZKP, kojom je propisano da kada je više okrivljenih oglašeno krivim, sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svako od njih, a ako to nije moguće odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove. Po stavu odbrane, sud je mogao utvrditi zasebno troškove za svakog od okrivljenih, a u odnosu na okrivljenog Vlatka Filiposkog, sud nije primenio ni odredbu člana 264. stav 4, kojom bi ovaj okrivljeni bio oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka obzirom da je isti otac dvoje dece od kojih jedno maloletno, a drugo punoletno sa posebnim potrebama, da je davalac izdržavanja za oba deteta, da se nalazi u pritvoru od 30.10.2017. godine...

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog - advokata Biljane Amidžić kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da će sud kad okrivljenog oglasi krivim, izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je stavom 4. istog člana propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 1. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava, a ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da je nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Shodno iznetom, oslobađanje okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 264. stav 4. ZKP i člana 266. ZKP je, u zakonu predviđeno samo kao mogućnost, te nije sud u obavezi da okrivljenog, u svakom slučaju oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka. Da li, u konkretnom slučaju, ima mesta oslobađanju okrivljenog Vlatka Filiposkog od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka je pitanje činjeničnih utvrđenja suda, a koja ne mogu biti predmet razmatranja Vrhovnog kasacionog suda u postupku po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored iznetog, odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 3. istog člana propisano je da u presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim, sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove, a plaćanje paušalnog iznosa odrediće se za svakog okrivljenog posebno.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom, ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini, već samo ukoliko nađe da je to moguće.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te da je sud u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljene, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić ukazuje da je sud povredio odredbu člana 441. stav 4. ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Biljane Jović, branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić i branioca okrivljenog Gorana Jovića – advokata Biljane Jović su u preostalom delu nedozvoljeni, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miodraga Nikolića – advokata Biljane Jović i branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Jugoslava Tintora, u preostalom delu nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljenog Gorana Jović – advokat Biljana Jović u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima vezanim za utvrđivanje činjenica, od kojih zavisi postojanje „grupe“ u smislu člana 112. stav 22. KZ, odnosno organizovane kriminalne grupe u smislu člana 112. stav 35. KZ. Advokat Biljana Jović, u svojstvu branioca okrivljenog Obrada Đinovića, takođe, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP istim navodima kao i u prethodno označenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, s tim što pored toga navodi i da ničim nije dokazana krivica okrivljenog Obrada Đinovića, kao i da je ovaj okrivljeni bez ijednog materijalnog dokaza i relevantne činjenice, sem puke pretpostavke, osuđen.

Takođe, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić, u preostalom delu je nedozvoljen, obzirom da ovaj branilac, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonite dokaze označava i iskaze policijskog službenika Danila Perovića i sudsko-psihijatrijsko veštačenje od 04.01.2019. godine sudskog veštaka psihijatrija Snežane Žunić Popov za Zorana Simića, osporavjući sadržinu istih i iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, na koji način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokat Biljan Amidžić, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac u suštini ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. i člana 440. ZKP, navodima da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji uzeli u obzir izveštaj iz kaznene evidencije za okrivljenog Vlatka Filiposkog, koji nije „najsvežiji“, a pri tom nisu uzeli u obzir ni da se ne radi o približno srodnim delima, zbog čega je okrivljenog i osudio na previsoku kaznu. Takođe, ovaj branilac, navodi da nije bilo uslova za izricanje mere oduzimanja predmeta prema okrivljenom Filiposki Vlatku – mobilnog telefona, obzirom da u toku krivičnog postupka nije dokazano da je okrivljeni koristio navedeni telefon za vršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, da je preko njega komunicirao sa ostalim okrivljenima, zbog čega ne postoji zakonski osnov za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta.

Branilac okrivljenog Miodraga Nikolića – advokat Biljana Jović u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te s tim u vezi iznosi i sopstvenu veriziju događaja i sopstveno viđenje celog postupka. Ovaj branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 428. ZKP.

Branilac okrivljenog Obrada Đinovića – advokat Jugoslav Tintor u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe ovaj branilac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da jedini dokaz protiv okrivljenog Obrada Đinovića predstavljaju transkripti audio zapisa koje je sud tumačio polazeći od pretpostavke krivice na osnovu principa „u sumnju na štetu okrivljenog“ te s tim u vezi branilac okrivljenog iznosi sopstveno tumačenje navedenih transkripata dovodeći ih u vezu sa odbranom okrivljenih vezanom za navedene razgovore i SMS poruke, koje je branilac bliže opredelio i označio u tačkama od 1 do 10, iznoseći pri tome sopstvene činjenične zaključke vezane za sadržaj transkripata, drugačije od onih utvrđenih pravnosnažnim presudama.

Međutim, povrede zakona iz člana 440., člana 441. stav 1., člana 428. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Biljane Jović, okrivljenog Vlatka Filiposkog – advokata Biljane Amidžić, branioca okrivljenog Miodraga Nikolića – advokata Biljane Jović, branioca okrivljenog Obrada Đinovića – advokata Jugoslava Tintora i branioca okrivljenog Gorana Jovića – advokata Biljane Jović u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Miodraga Nikolića – advokat Biljana Jović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i da je pored ostalog došlo i do kršenja Ustava Republike Srbije i ratifikovanih međunarodnih konvencija, te citira odredbu člana 3. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 14. stav 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i člana 7. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.Takođe i branilac okrivljenog Obrada Đinovića – advokat Jugoslav Tintor kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Međutim, kako uz podnete zahteve, branioci okrivljenih – Miodraga Nikolića i Obrada Đinovića – advokat Biljana Jović i advokat Jugoslav Tintor, nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtevi za zaštitu zakonitosti u napred navedenom delu nemaju zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, u vezi člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić