Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog G.V., adv. P.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, ili pak ukine drugostepenu presudu i vrati tom sudu na ponovni postupak i odluku, ili da obe presude preinači i okrivljenog oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 246a. KZ ili krivičnog dela iz člana 247. KZ i izrekne kaznu po zakonu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.V., adv. P.S., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenog G.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je prvostepeni sud izmenio činjenični opis iz optužbe i time narušio identitet optužbe i presude kao i da je povređen krivični zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog, jer radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrže bitne elemente bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Naime, iste povrede branilac je neosnovano isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i o tome na stranama tri, četiri i pet obrazloženja drugostepene presude, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, s tim da po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom ukazuje da predmet izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ može biti samo opojna droga u količini koja je dovoljna da opojna droga ostvari svoju svrhu, imajući u vidu da zakonom nije propisana količina opojne droge, već objekat radnje navedenog krivičnog dela su supstance i preparati koji su proglašeni za opojnu drogu bez obzira na njihovu količinu.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni G.V. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1.

Krivičnog zakonika, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,.s.r.                                                                                    Nevenka Važić,s.r.