.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 737/2015
08.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. N.A., zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. A.A., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ubu K 1/14 od 17.04.2014. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 404/14 od 19.02.2015. godine, u sednici veća održanoj 08.09.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ubu K 1/14 od 17.04.2014. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 404/14 od 19.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ubu K 1/14 od 17.04.2014. godine, okr. N.A. oglašen je krivim zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Odlučujući o žalbi okrivljenog, Viši sud u Valjevu je presudom Kž1 404/14 od 19.02.2015. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog adv. A.A., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Iako branilac zahtev podnosi zbog pvorede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu od povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva. Međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, da okrivljeni nije sprečio oštećenog da pismeno uruči njegovom sinu već da nije prihvatio da preuzme pismeno za drugo lice, odnosno za svog sina, proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:
Krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ čini svako lice koje silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje, pa tom prilikom uvredi ili zlostavi službeno lice ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja.
Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja datog u izreci prvostepene presude nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, u vreme, na mestu i na način opisan u izreci prvostepene presude, sprečio oštećenog u izvršenju službene radnje – dostave sudskog pismena, nanevši mu pri tome laku telesnu povredu. Okrivljeni je na opisani način ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 322. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pri čemu je za postojanje ovog krivičnog dela bez značaja činjenica da pismeno nije bilo adresirano na okrivljenog. Za postojanje dela dovoljno je da se okrivljeni suprostavio oštećenom u izvršenju službene radnje preduzete u okviru službenih ovlašćenja, što je u konkretnom slučaju nesumnjivo utvrđeno.
Stoga neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.A. ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
