.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 738/2016
21.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog M.M., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog M.M., advokata Ž.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K br.214/15 od 29.12.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.324/16 od 15.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 21.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog M.M., advokata Ž.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K br.214/15 od 29.12.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.324/16 od 15.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K br.214/15 od 29.12.2015. godine okrivljeni M.M. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca i zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 16.06.2015. godine do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora.
Istom presudom obavezan je okrivljeni M.M. da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 31.315,69 dinara i troškove obračunate u paušalnom iznosu od 5.000,00 dinara u roku od 6 meseci po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.324/16 od 15.03.2016. godine usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu i delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog M.M. preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu K br.214/15 od 29.12.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, uračunavanju pritvora i troškovima postupka tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom M.M. za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stsav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim pobijanom presudom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim pobijanom presudom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci pa je okrivljenog M.M. primenom odredbe člana 60. stav 2. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru u periodu od 14.06.2015. godine pa nadalje, a okrivljeni je na osnovu člana 261. stav 4. ZKP obavezan da sudu plati troškove branioca po službenoj dužnosti čiju visinu će prvostepeni sud posebnim rešenjem naknadno odrediti, dok su žalbe okrivljenog lično i u preostalom delu njegovog branioca odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvotepena presuda potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog M.M., advokat Ž.P., zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da zahtev za zaštitu zakonitosti bude usvojen.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog M.M., advokata Ž.P., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda.
Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, tako je jasno predviđeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju – okrivljenog M.M., imajući u vidu odredbu člana 74. tačka 2. ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.
Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom M.M. pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka, koji se prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od dve do 10 godina, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP) iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi nedozvoljen.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
