Rešenjem Osnovnog suda u Kikindi 3Kv. 194/23 od 26.06.2023. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi 2K. 239/22 od 09.06.2023. godine, kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br. 1083/23 od 17.10.2023, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 264. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i saglasno članu 493. ZKP donese odluku kojom utvrđuje da je pobijanim rešenjima povređen zakon u korist okrivljenog.

-branilac okrivljenog AA, advokat Strahinja Janić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijana rešenja preinači, tako što će usvojiti zahtev za dosudu troškova branioca u punom iznosu kao i troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Iz spisa predmeta proizlazi da je nakon sprovedenih dokaznih radnji protiv okrivljenog AA podnet optužni predlog zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u kome je predloženo da se, na osnovu člana 512. stav 1. ZKP, održi ročište za izricanje krivične sankcije. Nakon održanog ročišta, Osnovni sud u Kikindi je 06.10.2022. godine doneo presudu 2K.239/22, kojom je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izrekao mu uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od četiri meseca od pravnosnažnosti presude. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudski paušal i troškove nastale pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Kikindi, a po priloženom popisu troškova. Presuda Osnovnog suda u Kikindi 2K. 239/22 od 06.10.2022. godine postala je pravnosnažna danom donošenja jer su se stranke odrekle prava na žalbu.

Nakon donošenja pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kikindi 2K. 239/22 od 06.10.2022. godine, punomoćnik maloletne oštećene BB podneo je zahtev za naknadu troškova na ime zastupanja maloletne oštećene, koji je Osnovni sud u Kikindi rešenjem 2K. 239/22 od 08.11.2022. godine usvojio i obavezao okrivljenog AA da maloletnoj oštećenoj isplati troškove zastupanja izabranog punomoćnika, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja. Protiv tog rešenja žalbu je uložio branilac okrivljenog, koja je odbijena rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kv.339/22 od 07.11.202. godine, kao neosnovana.

Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Kikindi 2K. 239/22 od 08.11.2022. godine i Kv 339/22 od 17.11.2022. godine, branilac okrivljenog advokat Strahinja Janić je Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. ZKP, koji je, presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 110/2023 od 02.03.2023. godine usvojen kao osnovan i pobijana rešenja Osnovnog suda u Kikindi ukinuta i predmet vraćen na ponovno odlučivanje tom sudu.

Nakon odluke Vrhovnog kasacionog suda, Osnovni sud u Kikindi je 09.06.2023. godine doneo rešenje 2K 239/22 (koje se ovim zahtevima za zaštitu zakonitosti pobija), kojim je odbio zahtev maloletne oštećene BB za naknadu troškova zastupanja punomoćnika - advokata Nikole Kralja i usvojio zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Strahinje Janić da mu roditelji maloletne oštećene BB isplate iznos od 118.125,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka. U toj odluci sud je izneo stav: „... nije moguće obavezati okrivljenog na plaćanje troškova postupka oštećenoj, jer je svaka odluka o troškovima krivičnog postupka, koja je drugačija od odluke o troškovima koja je doneta u pravnosnažnoj presudi, suprotna pravnosnažnoj sudskoj odluci kojom je već odlučeno koje troškove krivičnog postupka je okrivljeni obavezan da plati i koliki je iznos ovih troškova“. Pri tome, Osnovni sud u Kikindi u prvostepenom rešenju, uopšte nije dao razloge po kom osnovu je obavezao roditelje oštećene da snose troškove postupka na ime zastupanja okrivljenog od strane branioca.

Veće iz člana 21. stav 4. ZKP Osnovnog suda u Kikindi je potvrdilo napred navedeno rešenje sa jedinim obrazloženjem da su troškovi postupka pravilno odmereni za preduzete radnje, a primenom važeće advokatske tarife.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP propisano je da oštećeni, pored ostalih, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snosi troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje je prouzrokovao svojom krivicom kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a u stavu 2. istog člana propisano je da se o tim troškovima donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snose privatni tužioci i okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Imajući u vidu navedeno kao i citirane zakonske odredbe, Osnovni sud u Kikindi je u prvostepenom rešenju potpuno zanemario činjenicu da ne postoji odredba Zakonika o krivičnom postupku, koja oštećenog obavezuje na plaćanje troškova krivičnog postupka, osim ako se ne radi o skrivljenim troškovima. Pri tome, zakonodavac je kao skrivljene troškove propisao isključivo one troškove, koji su prouzrokovani krivicom, te bi shodno tome, u ovom konkretnom slučaju, to trebalo da bude krivica maloletne oštećene. Kako krivica oštećene nije utvrđena u pogledu nastalih troškova postupka, to su razlozi rešenja u ovom delu potpuno nejasni.

Takođe, u prvostepenom rešenju se navodi da nije moguće obavezati okrivljenog da plati troškove krivičnog postupka oštećenoj, jer bi obavezivanje okrivljenog da plati troškove postupka oštećenoj bilo suprotno pravnosnažnoj sudskoj odluci, kojom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka. Iz ovog sud zaključuje da nije moguće obavezati okrivljenog da plati troškove krivičnog postupka oštećenoj, a pri tom ne daje razloge zbog čega je moguće obavezati zakonske zastupnike maloletne oštećene da plate troškove braniocu okrivljenog. Izostanak ove argumentacije, predstavlja nepostojanje razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Pored iznetog, kako je sud okrivljenog AA oglasio krivim i izrekao u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, u smislu člana 264. stav 1.ZKP (presuda 2K 239/22 od 06.10.2022. godine), to se posebnim rešenjem može odlučiti samo o visini troškova, ali ne i o obavezi plaćanja troškova (član 262. stav 1. ZKP), a u konkretnom slučaju, pa ni o obavezi plaćanja roditelja maloletne oštećene da snose troškove postupka.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, obavezujući zakonske zastupnike – roditelje maloletne oštećene da naknade troškove krivičnog postupka okrivljenom a na ime radnji preduzetih od strane njegovog branioca u žalbenom postupku, i to u krivično-pravnoj situaciji kada je okrivljeni oglašen krivim, učinili povredu zakona iz člana 264. stav 1. ZKP, a izostankom argumentacije o postojanju razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, učinili i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u korist okrivljenog AA, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP utvrdio da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Kikindi 2K. 239/22 od 09.06.2023. godine i 3Kv. 194/23 od 26.06.2023. godine učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 264. stav 1. ZKP u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnost navedenih odluka.

Odredbom člana 493. ZKP propisano je da će Vrhovni sud presudom utvrditi da postoji povreda zakona ne dirajući u pravnosnažnost odluke ako usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnet na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 493. ZKP, Vrhovni sud nije mogao ukloniti iz pravnog saobraćaja pobijana pravnosnažna rešenja, ali štetne posledice takve odluke mogu biti otklonjene u parničnom postupku (tužba radi naknade štete prouzrokovane nezakonitim radom organa – član 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Strahinje Janića je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Strahinja Janić pravnosnažna rešenja o troškovima postupka pobija u pogledu primene Tarife o naknadama i nagradama troškova za rad advokata.

Imajući u vidu navode zahteva branioca okrivljenog, te razloge iznete u ovoj presudi, na osnovu kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i usvojen, odnosno da je učinjena povreda zakona u korist okrivljenog donošenjem pobijanih rešenja, obzirom da nije bilo zakonskog osnova da roditelji maloletne oštećene budu obavezani na plaćanje troškova postupka okrivljenom na ime zastupanja branioca, a koji troškovi su ipak dosuđeni okrivljenom i roditelji maloletne oštećene obavezani na plaćanje istih, to Vrhovni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA advokata Strahinje Janića neosnovan.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) u vezi člana 493. ZKP sud je doneo odluku kao u stavu jedan izreke, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u stavu dva izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić