Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.201/16 od 25.02.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog D.D., a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.87/15 od 28.07.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.D., advokat M.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi člana 68. stav 1. tačka 3, člana 8, člana 16, člana 88, člana 83, člana 289, člana 85, člana 358. stav 1. i člana 445. stav 2. ZKP, a iz obrazloženja proizialazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu, tako što će preinačiti prvostepenu presudu i osloboditi od optužbe okrivljenog D.D. ili da donese presudu kojom će usvojiti zahtev i utvrditi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, kao i da obaveže Osnovni sud u Kragujevcu i Apelacioni sud u Kragujevcu da iz budžetskih sredstava suda solidarno isplate braniocu okrivljenog iznos od 90.000,00 dinara za sastav zahteva u roku od 60 dana od dostavlja odluke.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D. je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D. ukazuje se da je prvostepeni sud povredio član 358. ZKP, time što nije izdvojio zapisnik o saslušanju osumnjičenog u PU od 05.06.2013. godine, iz razloga što je saslušanje obavljeno nepoštovanjem osnovnih pravila ZKP u ispitivanju okrivljenog, tj. što mu nije saopšteno da će sve što bude izjavio biti korišćeno kao dokaz u postupku čime je prekršen član 68. stav 1. tačka 1. ZKP. Branilac dalje ukazuje da prvostepeni i drugostepeni sud zasnivaju svoje odluke na svedočenju branioca okrivljenog D.D. koji je prisustvovao saslušanju osumnjičenog u PU u delu u kome je on govorio o tome da je okrivljeni hteo da prizna delo i da nije bio maltretiran pa je i ovaj dokaz izveden suprotno zakonu i u skladu sa članom 95. stav 4. ZKP ne može biti dokazu postupku. Na navedeni način, branilac okrivljenog D.D. ukazuje da u pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iz Zapisnika o saslušanju osumnjičenog sačinjenom pred MUP – DP UP u Kragujevcu, Odeljenje kriminalističke policije broj Ku 967/13 od 05.06.2013. godine, proizilazi da je osumnjičeni D.D. poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, da mu je stavljeno na teret krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ RS, da je osumnjičeni izneo svoju odbranu, kao i da su zapisnik potpisali osumnjičeni, branilac osumnjičenog, ovlašćeno službeno lice i zapisničar.

Odredbom člana 68. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku. Tačkom 2. istog stava, propisano je da okrivljeni ima pravo da ništa ne izjavi, uskrati odogovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu. Tačkom 3. istog stava propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika. Tačkom 4. istog stava propisano je da okrivljeni ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, a tačkom 6. istog stava, propisano je da okrivljeni ima pravo da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.

Odredbom člana 68. stav 2. ZKP, propisano je da je organ postupka dužan da pre prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravima iz stava 1. tačka 2. do 4. i tačka 6. ovog člana.

Imajući u vidu da je osumnjičeni D.D., prilikom saslušanja u MUP-u DP-PU u Kragujevcu dana 05.06.2013. godine poučen u smislu člana 68. stav 2. ZKP i da u smislu navedenog zakonskog propisa organ postupka nije bio dužan da ga upozori da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku, ovaj zapisnik o saslušanju osumnjičenog je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u svemu sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i na njemu se može zasnivati sudska odluka, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D. ocenjeni kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na zapisniiku o glavnom pretresu sačinjenom pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K br.1974/13, dana 13.06.2014. godine kao svedok saslušana D.R. koja je bila angažovana kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenom D.D. prilikom njegovog saslušanja u svojstvu osumnjičenog u Policijskoj upravi Kragujevac, koja je u svom iskazu navela da je sa osumnjičenom obavila poverljiv razgovor, bila prisutna sve vreme dok je davao iskaz, da je nakon sačinjavanja zapisnika koji je potpisao osumnjičeni, potpisala zapisnik, da nakon saslušanja ona i osumnjičeni nisu pričali ništa s tim u vezi, da mu je pre njegovog saslušanja predočila njegova prava i da su mu to predočili policijski službenici prilikom saslušanja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, obzirom da je branilac okrivljenog D.D. po službenoj dužnosti, advokat D.R. na glavnom pretresu dala svoj iskaz o toku procedure davanja iskaza osumnjičenog u policiji, i nije svedočila o tome da li je okrivljeni hteo da prizna krivično delo ili ne, i da li je bio maltretiran u policiji, pa je ovakav iskaz svedoka u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, i ne predstavlja dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka, iz kojih razloga je zahtev i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                            Zoran Tatalović, s.r.