U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 2K.407/21 od 06.09.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3KŽ1 318/24 od 13.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 2K.407/21 od 06.09.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3KŽ1 318/24 od 13.03.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi 2K.407/21 od 06.09.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i određeno je da se ista neće izvršiti ako okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati Osnovnom sudu u Rumi iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a obavezan je i da plati ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3KŽ1 318/24 od 13.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Jovanovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Rumi 2K.407/21 od 06.09.2024. godine.

Branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Jovanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3KŽ1 318/24 od 13.03.2025. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, navodeći da zahtev podnosi iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Rumi 2K.407/21 od 06.09.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3KŽ1 318/24 od 13.03.2025. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo okrivljenog nije krivično delo iz razloga jer su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi da se isto smatra delom malog značaja iz člana 18. KZ, budući da nisu nastale nikakve štetne posledice po zdravlje oštećenog, da je stepen krivice okrivljenog neznatan imajući u vidu fizičke osobine oštećenog i okrivljenog, pri čemu predmetni događaj ne zahteva izricanje bilo kakve krivične sankcije okrivljenom, zbog čega bi okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe. Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i vreme presuđenja, propisano je da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 18. stav 2. KZ, kojom je bliže određen institut delo malog značaja, te da je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne prvostepene presude navedeno da je okrivljeni AA „dana 09.09.2021. godine, oko 22,30 časova, u ..., u porodičnoj kući porodice BB, u stanju uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan protivpravnosti svojih radnji, lako telesno povredio i narušio zdravlje oštećenom VV, na način što je okrivljeni udario oštećenog pesnicom u predelu levog jagodičnog dela lica, usled čega je kod oštećenog nastupila laka telesna povreda u vidu nagnječenja levog jagodičnog dela lica u vidu blagog otoka, pri čemu je okrivljeni bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje“, to sledstveno napred navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od tri kumulativno predviđena zakonska uslova za primenu u konkretnom slučaju instituta delo malog značaja predviđenog odredbom člana 18. KZ. Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, iz izreke pravnosnažne prvostepene presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da je u konkretnom slučaju stepen krivice okrivljenog visok, te da štetne posledice nisu odsutne ili neznatne, pri čemu opšta svrha krivičnih sankcija zahteva izricanje okrivljenom krivične sankcije, a zbog čega delo okrivljenog ne može predstavljati delo malog značaja predviđeno odredbom člana 18. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je izreka pobijane presude u suprotnosti sa razlozima koji su dati u njenom obrazloženju, te da su dati razlozi nejasni i nerazumljivi, a koji navodi branioca okrivljenog bi predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i da je pogrešno cenio izvedene dokaze, osporavajući pri tome utvrđenje suda da je okrivljeni AA kritičnom prilikom naneo laku telesnu povredu oštećenom VV i iznoseći svoj stav da blagi otok bez krvnog podliva ne predstavlja laku telesnu povredu, te dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama isticanjem da je oštećeni iskonstruisao ceo događaj i da sud nije trebalo da pokloni veru neistinitim iskazima oštećenog VV i svedoka GG, već samo doslednim iskazima okrivljenog i svedoka DD, BB i ĐĐ, te da je okrivljenog u smislu člana 16. stav 5. ZKP trebalo da oslobodi od optužbe, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda suštinski predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Jovanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković