Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, i to na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara, te na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda iznos od ukupno 73.020,00 dinara, koji obuhvata troškove veštačenja od strane veštaka za oružje, municiju i eksplozivne naprave u iznosu od 9.420,00 dinara, troškove na ime nalaza i mišljenja Komisije veštaka – psihijatara KC Kragujevac, dopunu istog i odbranu sa glavnog pretresa u iznosu od 60.000,00 dinara, kao i na ime putnih troškova za svedoka I.S. u iznosu od 3.600,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1574/14 od 19.03.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog G.D., presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 790/13 od 07.03.2014. godine preinačena je u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu radnje okrivljenog, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je okrivljenom izrečena uslovna osuda, tkao što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od jedne godine ne učini novo krivično delo, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog i u celini žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.D. – advokat Ž.J., zbog ''bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika'', ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog G.D. osloboditi od optužbe ''zbog toga što delo za koje je osuđen nije krivično delo ili zbog toga što nije dokazano da je okrivljeni počinio krivično delo za koje je osuđen''.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i s tim u vezi ističe da prvostepena presuda ne sadrži sve konstitutivne elemente opšteg pojma krivičnog dela (elemente protivpravnosti i krivice okrivljenog), već samo radnju izvršenja krivičnog dela u vidu nedozvoljenog nošenja oružja, te da delo zbog kojeg je okrivljeni osuđen nije krivično delo.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izreka prvostepene presude sadrži i opšte i posebne elemente krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni G.D. oglašen krivim prvostepenom presudom, obzirom da je u izreci jasno navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom, u Kragujevcu, u tržnom centru ''R.'', suprotno odredbama člana 5. i člana 7. Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nosio pištolj marke ''...'', kalibra ..., sa pripadajućim okvirom i 6 metaka, za šta nije imao odobrenje nadležnog državnog organa, pri čemu je bio u uračunljivom stanju, te postupao sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Kako, dakle, izreka prvostepene presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela iz člana 384. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 349. tačka 1. ZKP ocenjeni neosnovanim.

Takođe, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i s tim u vezi ističe da je drugostepeni sud u pogledu krivičnog dela primenio zakon koji se ne može primeniti.

Prema navodima zahteva, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude, oglašavajući okrivljenog krivim zbog krivičnog dela iz člana 384. stav 5. Krivičnog zakonika, koji je donet nekoliko godina nakon što je okrivljeni izvršio inkriminisane radnje primenio zakon koji u konkretnom slučaju nije mogao biti primenjen, obzirom da je primenio zakon koji nije postojao u vreme izvršenja krivičnog dela.

Međutim, izloženi navodi su neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema zakonskom opisu krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', broj 72/2009 od 03.09.2009. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela u konkretnom slučaju, radnja osnovnog oblika tog dela iz stava 1. je bila alternativno postavljena kao neovlašćena izrada, prodaja, nabavljanje, razmena ili držanje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, a predmet krivičnog dela je vatreno oružje, municija i eksplozivne materije uopšte za koje se, po određenim uslovima građanima može dozvoliti da ga nabave, drže i slično, uz odgovarajuću dozvolu nadležnog organa. Stavom 2. istog člana, propisan je teži oblik predmetnog krivičnog dela, prema predmetu radnje krivičnog dela – vatrenom oružju, municije i eksplozivnim materijama, čija izrada prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljena građanima.

Stavom 4. člana 348. istog KZ, kao poseban oblik krivičnog dela, predviđeno je neovlašćeno nošenje predmeta dela iz st. 1. i 2. tog člana. Reč je o obliku navedenog krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom, pa radi razumevanja radnji krivičnog dela, treba ukazati na član 5. stav 3. ZOOM RS, koji propisuje da je zabranjeno nošenje oružja za ličnu bezbednost (pištolj koji je predmet krivičnog dela u konkretnom slučaju je oružje za ličnu bezbednost u smislu člana 3. stav 1. ZOOM) bez dozvole za nošenje, dok su članom 11a i 11b istog zakona propisani uslovi i postupak za dobijanje dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, dok je zabrana nošenja oružja koje građanima uopšte nije dozvoljeno predviđena u članu 5. st. 1. i 2. ZOOM. Postupanje suprotno navedenim zakonskim odredbama ZOOM, odnosno nošenjem oružja, municije i eksplozivnih materija bez zakonom propisane dozvole nadležnog organa, ostvaruju se zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvrešenja predmetnog krivičnog dela.

Kako je prema izreci prvostepene presude, okrivljeni kritičnom prilikom (27.03.2010. godine) neovlašćeno nosio pištolj marke ''...'', kalibra ..., sa pripadajućim okvirom i 6 metaka u istom, za šta nije imao odobrenje nadležnog državnog organa, to je prvostepeni sud zaključio da se u njegovim radnjama stiču sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. ranije važećeg KZ, te ga je za ovo krivično delo oglasio krivim.

Pre donošenja prvostepene presude, izmenama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', broj 121/2012), koji se primenjuje od 01.01.2013. godine, stavom 5. člana 348. KZ, propisano je da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. tog člana, za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina, dakle, ovaj oblik krivičnog dela propisan je kao poseban oblik, pri čemu je zaprećena blaža kazna u odnosu na prethodni Krivični zakonik.

Imajući u vidu navedene izmene Krivičnog zakonika, drugostepeni sud je pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 348. stav 5. KZ, shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ, koji propisuje obavezu suda da primeni zakon najblaži za učinioca ceneći visinu propisane kazne, te činjenicu da je okrivljeni u vreme izvršenja dela imao odobrenje nadležnog organa za držanje predmetnog oružja, ali ne i za njegovo nošenje.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva za zaštitu zakonitosti – da stav 5. člana 348. KZ nije postojao u vreme izvrešenja krivičnog dela, ali je našao da su ovi navodi neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku, upravo imajući u vidu odredbu člana 5. stav 2. KZ, kojom je propisano da, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta – primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca, te činjenicu da je drugostepeni sud upravo shodno navedenoj zakonskoj odredbi u konkretnom slučaju izvršio prekvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, primenjujući pri tome blaži zakon na okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.D., odbijen je kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                            Nevenka Važić,s.r.