Presudom Višeg suda u Zaječaru 2Kž1 4/18 od 22.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Pauna Jovanovića, a presuda Osnovnog suda u Boru 2K 369/16 od 06.11.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Paun Jovanović, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. U vezi toga, u zahtevu se navodi da je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, da je krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, izršio dana 26.06.2008. godine, a da je prva procesna radnja radi gonjenja okrivljenog, prema navodima zahteva, preduzeta dana 27.05.2015. godine, kada je Osnovni javni tužilac u Boru, poslao dopis Ktr 526/11 Ministarstvu prosvete, od koga su zatraženi podaci u vezi sporne diplome i spornog uverenja dokumenata izdatih okrivljenom - pa kako je od datuma izvršenja krivičnog dela, do momenta preduzimanja predmetne radnje Osnovnog javnog tužioca u Boru, proteklo više od pet godina, to branilac smatra da je shodno članu 103. tačka 5) KZ protekom dana 26.06.2013. godine, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Pritom, branilac ukazuje da se zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt 526/11 od 11.11.2011. godine, upućen Policijskoj upravi u Boru, ne može smatrati „dokazom“ da je tom radnjom prekinut tok zastarelosti, iz razloga što je prema mišljenju branioca, verodostojnost predmetnog dopisa dovedena u sumnju, a naročito u pogledu okolnosti da je isti zahtev uopšte i dostavljen PU u Boru.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, za teži oblik krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ, propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, te shodno odredbi člana 103. tačka 5) KZ, za ovo krivično delo relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost nastupa, shodno odredbi člana 104. stav 6. KZ, kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS DP PU Bor, Odeljenjenje kriminalističke policije, dana 02.10.2015. godine, Osnovnom javnom tužiocu u Boru, podnelo krivičnu prijavu KU 231-1197/15, protiv okrivljenog AA, a nakon što je postupljeno po prethodno podnetom zahtevu Osnovnog javnog tužioca u Boru Ktr 526/11 od 11.11.2011. godine, radi prikupljanja potrebnih obaveštenja. Dakle, u samoj krivičnoj prijavi se ukazuje na podneti zahtev OJT radi prikupljanja obaveštenja pod opredeljenom oznakom i datumom preduzimanja navedene inicijalne procesne radnje, koje činjenice se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti samo osporavaju sumnjom branioca u pogledu verodostojnosti

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju tok zastarevanja krivičnog gonjenja prekinut je dana 11.11.2011. godine, kada je Osnovni javni tužilac u Boru dostavio predmetni zahtev Policijskoj upravi u Boru za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi vršenja provera o stečenoj školskoj spremi okrivljenog, (oko tri godine nakon izvršenja krivičnog dela) - pa kako dakle, od momenta izvršenja krivičnog dela, do preduzimanja prve procesne radnje, nije protekao zakonom propisan rok iz člana 103. tačka 5) KZ, a to je vreme od pet godina, jer se shodno članu 104. stav 3. KZ, tok zastarelosti prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče kako je to propisano u stavu 5. člana 104. KZ - to sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona - bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pritom, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se osporava verodostojnost pomenutog zahteva Osnovnog javnog tužioca u Boru za prikupljanje potrebnih obaveštenja Kt 526/11 od 11.11.2011. godine, i izražava sumnja branioca u postojanje istog, po nalaženju ovog suda, bez uticaja su na postojanje istaknute povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, s obzirom da se ovim navodima, osporava činjenično stanje, u vezi navedene sporne činjenice, a što nije zakonski razlog predviđen odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nisu ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim; tj. da nije ostvaren bitan element u pogledu predmeta krivičnog dela, jer sporno uverenje i diploma, prema navodima zahteva, ne predstavljaju javne isprave, iz razloga što na Građevinsko-arhitehtonskom fakultetu u Prištini, nije postojalo stepenovanje studija, pa samim tim pomenuti fakultet, prema mišljenju branioca, nije bio ni ovlašćen za izdavanje javne isprave sa sadržajem koji imaju sporna diploma i uverenje. Pored toga, zahtevom se ukazuje da nije ostvareno ni bitno obeležje vezano za radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, jer podnošenje zahteva Inženjerskoj komori Srbije, za izdavanje licence i prilaganje fotokopije sporne diplome i uverenja, prema stavu branioca, ne predstavlja upotrebu javne isprave, a naročito što isti nisu dostavljeni u originalu. U vezi toga, branilac ocenjuje da ukoliko bi se uopšte u radnjama okrivljenog moglo govori o postojanju elemenata krivičnog dela, eventualno bi se moglo raditi o lakšem obliku ovog krivičnog dela propisanom odredbom člana 355. stav 1. KZ, tj. o upotrebi lažne isprave, a nikako o upotrebi lažne javne isprave.

Iznetim navodima, branilac ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Odredbom člana 355. stav 1. KZ propisano je da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. tog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Ispravom se u smislu člana 112. tačka 26) KZ smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak. Kada je reč o javnim ispravama, krivičnopravnim propisima nije određeno koje se isprave imaju smatrati javnim, već upravnopravnim i građanskim propisima, pa se tako prema Zakonu o opštem upravnom postupku i Zakonu o parničnom postupku javnom ispravom smatra svaka ona isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala organizacija ili zajednica u poslovima koje vrši na osnovu javnih ovlašćenja poverenih joj zakonom ili odlukom skupštine opštine, donesenom na osnovu zakona.

Shodno tome, pod pojmom „javne isprave“, ima se smatrati i isprava koja se izdaje u propisanom obliku od strane organizacija iz oblasti prosvete i obrazovanja, kao što su škole i fakulteti, u okviru poslova koje vrše na osnovu javnih ovlašćenja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetno uverenje „overeno lažnim potpisom ovlašćenog službenog lica i lažnim službenim pečatom“, a da je takođe i predmetna diploma, „overena lažnim službenim pečatom i lažnim potpisom ovlašćenog službenog lica na mestu „Dekan profesor dr BB“ i na mestu „Rektor profesor dr VV“- to po nalaženju ovog suda, pomenuto uverenje o stečenom višem obrazovanju okrivljenog, kao i diploma o stečenoj visokoj školskoj spremi, predstavljaju lažne javne isprave, s obzirom da nisu izdati od strane Građevinsko-arhitehtenskog fakulteta u Prištini, koji je naznačen kao njihov izdavalac. Pritom, kada je reč o lažnim javnim ispravama, koje nisu izdate od strane ustanove koja je naznačena kao njen izdavalac, kao što je to u konkretnom slučaj- bez značaja za postojanje krivičnog dela je činjenica da li je sadržina isprave istinita ili nije.

Takođe, dostavljanje predmetnih lažnih javnih isprava (overene fotokopije lažnog uverenja i diplome) Inženjerskoj komori Srbije, kao dokaza o stečenom obrazovanju, uz zahtev za izdavanje licence, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno predstavlja upotrebu lažne javne isprave kao prave, te su stoga neosnovani navodi branioca, da u konkretnom slučaju nema ispunjenosti bitnog elementa u pogledu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela. Predmetna lažna diploma i lažno uverenje, overeni su od strane Opštinske uprave u Boru, sa konstatacijom da je fotokopija verna originalu, to se u konkretnom slučaju i ove overene fotokopije lažne diplome i lažnog uverenja, imaju smatrati lažnim javnim ispravama, koje su upotrebljene kao prave, zbog čega su suprotni navodi branioca, ocenjeni kao neosnovani. Stoga se, po nalaženju ovog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi produženog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, već da se eventualno mogu steći obeležja krivičnog dela iz člana 355. stav 1. KZ - budući da iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim, da je kritičnom prilikom, lažne javne isprave upotrebio kao prave.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Pritom, navodi zahteva kojima se osporava ocena odbrane okrivljenog i u kojima branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, zaključujući da u konkretnom slučaju delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo, s obzirom da je okrivljeni, prema mišljenju branioca, postupao u neotklonjivoj stvarnoj zabludi - po nalaženju ovog suda, bez uticaja su na postojanje istaknutih povreda krivičnog zakona, s obzirom da se ovim navodima suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, a što nije zakonski razlog propisan članom 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi toga navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava podnesak Univerziteta u Prištini – Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici od 31.08.2015. godine, smatrajući da se radi o nezakonito pribavljenom dokazu iz razloga što je opšte poznata činjenica da na Kosovu i Metohiji postoje paralelne javne institucije i da ovaj podnesak nije dostavljen od Univerziteta u Prištini, nego od Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici , zbog čega isti, prema mišljenju branioca, nije dokaz činjenica koje se u njemu konstatuju. Pored toga, kao nezakonit dokaz, branilac označava i pomenuti zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt 526/11 od 11.11.2011. godine, smatrajući da je verodostojnost predmetnog zahteva dovedena u sumnju i da nema dokaza da je predmetni zahtev primljen od strane Policijske uprave u Boru, budući da isti nije overen prijemnim pečatom PU Bor.

Iznetim navodima, iako branilac formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski osporava verodostojnost predmetnih dokaza, odnosno činjeničnu sadržinu istih, a s tim u vezi osporava i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, kao i činjenice procesne prirode.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić