Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 728/23 od 30.01.2024. godine, delimično je usvojena žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 170/22 od 23.06.2023. godine preinačena, tako što su krivično pravne radnje, za koje je prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašenm krivim, pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2022. godine do 15.04.2022. godine, i izrečena mu je mera bezbednosti kojom mu se zabranjuje vršenje dužnosti koje se odnosi na raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovođenje ili čuvanje tuđe imovine u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su u preostalom delu žalba okrivljenog i njegovog branioca, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokat Petar Matković i Mirjana Mihajlović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači, te okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom ili apelacionom sudu, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, a kao nezakonit dokaz označavaju grafološko veštačenje izvršeno od strane Darinke Popov koja nije stalni sudski veštak iz ove oblasti, te nije kvalifikovana da sprovodi veštačenje autentičnosti potpisa rukopisa i otiska pečata. Takođe, branioci u prilog ove povrede ukazuju i da je veštačenje vršeno sa fotokopije ugovora koja za to nikako nije podobna, što sve utiče na kvalitet ovog dokaza i ukazuje na činjenicu da se na istom presuda nije mogla zasnivati.

Napred izneti navodi branilaca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, Vrhovni sud nalazi da je grafološko veštačenje zakonit dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati s obzirom da je grafološko veštačenje određeno naredbom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR 224/14-5 od 11.02.2014. godine kada je za veštaka određena Darinka Popov, a naredbom od 19.02.2014. godine veštačenje je povereno Nacionalnom kriminalističko tehničkom centru, Odsek u Novom Sadu, Grupa za veštačenje (NKTC) Novi Sad.

Odredbom člana 114. stav 4. ZKP predviđeno je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.

Shodno iznetom, ne postoji zakonska obaveza poveravanja veštačenja najpre veštacima sa spiska stalnih sudskih veštaka, već se veštačenje može obaviti i u okviru državnog organa ili ustanove, a jedini uslov je da je taj organ stručan za tu vrstu veštačenja.

Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“, broj 44 od 30.06.2010. godine), predviđeno je da pored fizičkih i pravnih lica veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 10. Zakona o sudskim veštacima, te činjenicu da je Darinka Popov radnik Nacionalno-kriminalističkotehničkog centra, koja je u smislu člana 114. stav 4. ZKP obavila veštačenje i dostavila pisani nalaz i mišljenje, u konkretnom slučaju postupala je upravo kao veštak koji je ovlašćen od strane ustanove - Nacionalno-kriminalističkotehničkog centra, shodno Zakonu o sudskim veštacima, a koji ne moraju biti upisani u registar veštaka.

S toga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Obrazlažući nezakonitost grafološkog veštačenja branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je veštačenje vršeno sa fotokopije ugovora koja nije podobna za veštačenja, ali kako je to faktičko tačnije činjenično pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju to se ovaj sud u te navode branioca nije upuštao.

U podnetom zahtevu branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP usled protivrečnosti između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi se da je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno usled pogrešne ocene iskaza ispitanih svedoka, odbijanja predloga da se kao dokaz izvede saslušanje svedoka BB i činjenice da je sa okrivljenim FK „Vojvodina“ nastavio poslovnu saradnju nakon sporne naplate, čime se suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama povređen zakon u pogledu odluke o krivičnoj sankciji jer sud nije prilikom odmeravanja kazne pravilno cenio činjenice koje utiču da kazna bude manja ili veća te ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, čl. 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković