Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 74/11
09.11.2011. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog L.V. i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 819/11 od 21.10.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Beogradu K 1565/09 od 19.11.2009. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3055/10 od 06.05.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, dana 09.11.2011. godine, doneo je
P R E S U D U
DELIMIČNO SE UVAŽAVA zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 819/11 od 21.10.2011. godine, kao osnovan, pa se UKIDA pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3055/10 od 06.05.2010. godine i predmet vraća Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, odbija kao neosnovan.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Okružnog suda u Beogradu K 1565/09 od 19.11.2009. godine, okrivljeni L.V. i S.I, oglašeni su krivim da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a okrivljeni S.I. i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ-a, pa su okrivljenom S.I. utvrđene za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ kazna zatvora u trajanju od dve godine, za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ-a kazna zatvora u trajanju od šest meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.07.2009. godine pa nadalje, dok je okrivljeni L.V. istom presudom zbog napred navedenog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.07.2009. godine pa nadalje.
Istom presudom na osnovu člana 246. stav 7. u vezi člana 87. KZ-a od okrivljenih su oduzeti predmeti i to: heroin ukupne neto mase 4,25 grama, smeša kofeina i paracetamola neto mase 5,34 grama i dve PVC kesice iste neto mase 3,18 i 1,40 grama saharoze kao i pištolj marke „Broving“ model 1910, kalibra 7,65mm.
Na osnovu člana 195. i 196. ZKP okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala plate iznos od 25.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznose od po 18.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3055/10 od 06.05.2010. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe okrivljenog L.V, Okružnog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog S.I, a prvostepena presuda je potvrđena.
Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Beogradu K 1565/09 od 19.11.2009. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3055/10 od 06.05.2010. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a i stava 2. istog člana, a u vezi člana 385. stav 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti ukine drugostepenu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, u odsustvu obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podignut pa je našao:
Zahtev je delimično osnovan.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je Apelacioni sud u Beogradu na štetu okrivljenog L.V. načinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 385. stav 3. ZKP-a.
Odredbom člana 385. stav 3. ZKP-a propisano je da drugostepeni sud o svim žalbama protiv iste presude odlučuje jednom odlukom, što Apelacioni sud u konkretnom slučaju nije učinio.
Naime iz spisa predmeta proizlazi da je Apelacioni sud u Beogradu odlučivao samo o žalbama okrivljenog L. V, Okružnog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog S.I, a da nije odlučivao i o blagovremeno izjavljenoj i dostavljenoj žalbi branioca okrivljenog L.V, advokata A.M. od 12.01.2010. godine, što je naknadno utvrđeno u toku postupka prilikom odlučivanja o zahtevu navedenog branioca za naknadu troškova krivičnog postupka.
Imajući u vidu da je navedenim postupanjem drugostepeni sud povredio pravo na odbranu okrivljenog L.V, jer nije odlučio o svim žalbama (žalbi njegovog branioca) izjavljenim protiv prvostepene presude jednom odlukom, a što je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude, to je, po oceni ovoga suda, drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 385. stav 3. ZKP-a.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je uvažio kao delimično osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podignut u korist okrivljenog L.V. pri čemu je na osnovu člana 425. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo drugostepenu presudu u celosti, jer su saizvršilačke radnje okrivljenih L.V. i S.I., prema činjeničnom opisu datom u izreci prvostepene presude, tesno povezane i ne mogu se razdvojiti. Iz ovih razloga Vrhovni kasacioni sud je ukinuo drugostepenu presudu i u odnosu na okrivljenog S.I, jer se pojedini delovi presude ne mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje u konkretnom slučaju, s tim što će u ponovnom postupku Apelacioni sud u Beogradu odlučiti o svim žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, otkloniti povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano ovom presudom i nakon ocene navoda žalbi doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku imajući u vidu odredbu člana 427. stav 4. ZKP-a kojom je određeno da je sud pri donošenju nove odluke vezan zabranom propisanom članom 382. ZKP.
Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti odnosi samo na drugostepenu presudu iako Republički javni tužilac u njemu navodi da zahtev podiže i protiv prvostepene presude, imajući u vidu da je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka vezana isključivo za postupanje drugostepenog suda u žalbenom postupku i da Republički javni tužilac u zahtevu predlaže ukidanje samo drugostepene presude.
To što se u izreci i razlozima drugostepene presude „ne pominje“ žalba branioca okrivljenog L.V, po oceni ovog suda, a nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti RJT, ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, jer drugostepeni sud nije ni mogao da iznese razloge za ocenu žalbe branioca okrivljenog L.V. o kojoj svojom presudom nije ni odlučivao, pa je iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka odbijen kao neosnovan.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 424. i člana 425. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.