Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti su blagovremeno podneli:

-okrivljeni N.M., zbog povrede krivičnog zakona i bitne povrede Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odluči u smislu navoda iz zahteva;

-branilac okrivljenog N.M., advokat I.S., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja ili ih preinači u smislu navoda iz zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog N.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima došlo do pogrešnog tumačenja krivičnog zakona, odnosno do povrede člana 104. stav 3. KZ, jer u konkretnom slučaju nije došlo do prekida zastarelosti od strane suda, iz razloga jer je Osnovni sud u Požarevcu dana 17.12.2013. godine, dostavio na izvršenje KPZ Zabeli predmete K 1070/10, K 528/12, K 9/12 i K 840/11 i od tada nije preduzeo bilo kakvu drugu procesnu radnju, zbog čega branilac smatra da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno zaključili da je došlo do prekida zastarelosti.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede člana 104. stav 3. KZ, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev branioca okrivljenog N.M. nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju pored branioca i okrivljeni N.M. lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog N.M. nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja i to na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.M., a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, u delu u kojem je zahtev okrivljenog N.M. odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.