Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.V. i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.V., advokata M.Z., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Užicu K 29/14 od 22.04.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1150/15 od 23.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.V., advokata M.Z., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Užicu K 29/14 od 22.04.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1150/15 od 23.11.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu K 29/14 od 22.04.2015. godine, stavom prvim izreke okrivljeni S.V., D.A. i N.S. su oglašeni krivim da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su osuđeni i to: okrivljeni S.V. na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 18.02.2014. godine pa nadalje, okrivljeni D.A. na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 17.02.2014. godine pa nadalje i okrivljeni N.S. na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 18.02.2014. godine pa nadalje. Okrivljeni su obavezani da sudu na ime sudskog paušala isplate iznose od po 4.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem. Prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže označenih u izreci presude, a privremeno oduzet novac od okrivljenog D.A. vraćen je vlasniku PR „P. T. R. LJ.L. U.“ u iznosu od 950 evra i okrivljenom D.A. iznos od 340 evra. Okrivljenom N.S. vraćena su dva mobilna telefona i jedna pretplatnička kartica bliže označeni u izreci presude. Stavom drugim izreke presude okrivljeni S.Z. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 3. KZ i određeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava. Okrivljenom S.Z. vraćeni su mobilni telefoni bliže označeni u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1150/15 od 23.11.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih S.V., D.A. i N.S., samo u pogledu uračunavanja pritvora, preinačena je presuda Višeg suda u Užicu K 29/14 od 22.04.2015. godine, tako što je Apelacioni sud okrivljenom S.V. i N.S. u kazne zatvora izrečene tom presudom uračunao vreme provedeno u pritvoru od 18.02.2014. godine pa do 22.04.2015. godine, a okrivljenom D.A. u kaznu zatvora izrečenu prvostepenom presudom uračunao vreme provedeno u pritvoru od 17.02.2014. godine pa do 22.04.2015. godine, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Užicu i u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog S.V., advokat M.Z., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog S.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud činjenice i sled događaja, u odnosu na okrivljenog S.V., inskonstruisao te u tom smislu branilac u zahtevu ukazuje na delove obrazloženja prvostepene presude, iz kojih je, po njegovoj oceni, prvostepeni sud izveo pogrešne zaključke. Branilac smatra da nijednim izvedenim dokazom na glavnom pretresu nije utvrđeno da je okrivljeni kritičnog dana trebalo da se nađe u blizini granice sa Crnom Gorom, već je okrivljeni tog dana bio u Novom Sadu, a “jedina uloga” okrivljenog S.V. je ta što je dao telefonski broj licu sa kojim se sastao po molbi okrivljenog N.S. i što je podlegao upornom insistiranju okrivljenog N.S. da mu nađe nekog da preveze robu, pri čemu okrivljeni S.V. nije imao nikakve materijalne niti bilo kakve druge koristi. Pri tome, prvostepeni sud ne dokazuje koji je bio interes okrivljenog S.V. za učešće u predmetnom događaju, pa je pogrešan zaključak prvostepenog suda kada nalazi da je okrivljeni S.V. predmetno krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, jer po oceni branioca okrivljeni S.V. nijednog trenutka nije razmišljao niti želeo, niti hteo da izvrši krivično delo. Zbog iznetog, branilac smatra da su zaključci prvostepenog suda neshvatljivi i u suprotnosti sa odbranom okrivljnog S.V. Naime, po oceni branioca iz izvedenih dokaza se jedino može zaključiti da je okrivljeni S.V. u predmetnom događaju imao posredničku ulogu i da kod njega nije postojao motiv da učini predmetno krivično delo kao saizvršilac, već je samo postupao nepromišljeno u želji da pomogne poznaniku bez ikakvog interesa, te u tom smislu branilac ističe da je okrivljeni jedino mogao da odgovara u ovom krivičnom postupku kao pomagač. U zahtevu se ukazuje i da su nižestepeni sudovi prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom S.V. morali da cene veći broj olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog (koje okolnosti detaljno u zahtevu navodi) i da mu ublaže kaznu.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog S.V. najpre osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, zatim daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza iz koje izvodi činjenične zaključke potpuno drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama, odnosno ukazuje na to da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je izreka pobijane prvostepene presude nejasna i nerazumljiva i da je u potpunosti u suprotnosti sa obrazloženjem i zaključcima koje je izveo prvostepeni sud, a kojim navodima ukazuje da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.