Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 23/22 od 08.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca VJT u Kruševcu i žalbe branilaca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Karaičić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev i utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, da iste ukine i predmet vrati na dalji postupak i odlučivanje nižestepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA navodi da je prvostepeni sud prekoračio svoje ovlašćenje i samostalno izmenio objektivni identitet optužbe tako što je sam izmenio činjenični opis radnji okrivljenog i te radnje kvalifikovao kao krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2.u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, nalazeći da se u njegovim radnjama ne stiču elementi bića krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je bio optužen izmenjenim optužnim aktom javnog tužioca, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) u vezi člana 420. ZKP. U vezi sa tim branilac dalje navodi da se činjenično stanje ni na koji način nije promenilo od momenta podnošenja optužnice do poslednje izmene optužnog akta od strane tužioca, pa kako se presuda može odnositi samo na delo koje je predmet optužbe, te imajući u vidu „nesličnost“ krivičnih dela za koja je okrivljeni optužen i osuđen, a koja nemaju ni isti zaštitni objekat, prema stavu odbrane, sud nije imao obavezu da prihvati izmenjenu optužbu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo s toga što, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela iz optužnog akta dodavanjem nove radnje izvršenja ili u drugom smislu povećanje kriminalne aktivnosti i iskazane volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Isti navodi sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti, isticani su i u žalbama branilaca okrivljenog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Kruševcu K 2/21 od 04.10.2021. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 23/22 od 08.03.2022. godine je na strani 5, u petom i šestom pasusu i na strani 6, u prvom, drugom, trećem i četvrtom pasusu, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Imajući u vidu činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljeni teretio optužnicom Višeg javnog tužioca u Kruševcu Kti 20/17 od 16.04.2018. godine, koja je u dva navrata izmenjena (na šta je javni tužilac zakonom ovlašćen tokom celog krivičnog postupka) i činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim presudom Višeg suda u Kruševcu K 2/21 od 04.10.2021. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude, jer se prvostepena presuda zasniva na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu koje se kreće u granicama činjeničnog opisa u izmenjenom optužnom aktu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjeničnim opisom krivičnog dela u izreci prvostepene presude nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje otpuženja, a Viši sud u Kruševcu je samo dao svoju pravnu ocenu radnji okrivljenog nalazeći da se u njegovim radnjama ne stiču elementi bića krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već da je opisanim radnjama okrivljeni učinio krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2.u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Kako sud nije vezan pravnom kvalifikacijom krivičnog dela datom u optužnom aktu, shodno članu 420. stav 2. ZKP, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Pored ovoga, branilac u zahtevu ukazuje na povredu člana 409. ZKP, dok ostalim navodima zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza, što predstavlja povredu člana 440. ZKP. Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, povrede članova 409. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Kao razlog podnošenja zahteva, branilac, bez numeričnog označavanja, ističe i povredu prava na odbranu, što bi predstavljalo povredu člana 74. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, a koja postoji ako okrivljeni nije imao branioca u nekoj od devet procesnih situacija propisanih ovom odredbom. Međutim, branilac u pogledu ove povrede nije ukazao na neku od tih situacija, već navodima zahteva ovu povredu zakona vezuje za izmenu pravne kvalifikacije krivičnog dela vezano za prekoračenje optužbe, o čemu je Vrhovni kasacioni sud napred izneo svoje mišljenje.

Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu povrede iz člana 74. ZKP, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić