Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.15/23 od 25.04.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Čačku, presuda Višeg suda u Čačku K br.31/21 od 07.10.2022. godine, preinačena je u oslobađajućem delu izreke, pored ostalog u odnosu na okrivljene AA, BB, VV i GG, tako što su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, a okrivljeni AA i zbog izvršenja jednog krivičnog delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ i jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni VV i GG zbog izvršenja jednog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa pošto su okrivljenom AA primenom odredaba članova 56. i 57. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok su okrivljeni BB, VV i GG zbog izvršenih krivičnih dela osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci. Istovremeno je određeno da će se navedene kazne zatvora izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora, s tim što ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da ukoliko jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Na osnovu člana 85. KZ, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja policijskog poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja te mere.

Na osnovu odredaba članova 91. stav 1. i člana 92. stav 1. KZ, okrivljeni su obavezani, i to okrivljeni AA i BB da na ime pribavljene imovinske koristi krivičnim delom solidarno plate iznos od ukupno 3.000,00 dinara, okrivljeni AA da na ime pribavljene imovinske koristi krivičnim delom plati i iznos od 1.000,00 dinara, a okrivljeni VV i GG da na ime pribavljene imovinske korist krivičnim delom solidarno plate iznos od 2.000,00 dinara, kao i da na ime sudskog paušala plate svaki od okrivljenih iznose od po 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istovremeno je određeno da će o ostalim troškovima krivičnog postupka prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.10/23 od 23.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, kao i žalbe branilaca okrivljenih BB, VV i GG, a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.15/23 od 25.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.15/23 od 25.04.2023. godine i Kž3 br.10/23 od 23.11.2023. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branioci okrivljenog AA – advokati Dragan Ranđelović, Lazar Zimonjić i Miroslav Ćurčić, zbog povrede zakona i povrede prava okrivljenog zajemčenog Ustavom, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branioci okrivljenog BB – advokati Dragan Ranđelović, Lazar Zimonjić i Miroslav Ćurčić, zbog povrede zakona i povrede prava okrivljenog zajemčenog Ustavom, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branioci okrivljenog VV – advokati Dragan Ranđelović, Lazar Zimonjić i Miroslav Ćurčić, zbog povrede zakona i povrede prava okrivljenog zajemčenog Ustavom, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje, pred drugim većem;

-branioci okrivljenog GG – advokati Dragan Ranđelović, Lazar Zimonjić i Miroslav Ćurčić, zbog povrede zakona i povrede prava okrivljenog zajemčenog Ustavom, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje, pred drugim većem.

Branioci su istovremeno predložili da budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog suda, kada se bude odlučivalo o podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – na dokaznom materijalu koji je pribavljen primenom posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja u smislu člana 164. ZKP, koji je nezakonit.

U podnetim zahtevima se navodi da u konretnom slučaju ne postoji naredba sudije za prethodni postupak kojom se prema ovim okrivljenima nalaže primena posebne dokazne radnje „tajno praćenje i snimanje“, da je okrivljeni AA bio na radnim zadacima sa BB i DD, prema kojima takođe nije bila izdata naredba za tajno praćenje i snimanje, da je okrivljeni BB bio na radnim zadacima sa AA, prema kome nije bila izdata naredba za tajno praćenje i snimanje, te da je okrivljeni VV bio na radnom zadatku sa okrivljenim GG, i da ni prema kome od njih dvojice nije bila izdata naredba za tajno praćenje i snimanje, te se na ove okrivljene nije mogla primeniti odredba člana 164. ZKP koja se odnosi na tzv. „slučajni nalaz“, koji se kao dokaz može koristiti samo kada je nastao u toku snimanja i praćenja lica prema kojima je određeno posebna dokazna radnja, dakle, u trenutku snimanja i praćenja tih lica. S tim u vezi, u podnetim zahtevima branioci ukazuju na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz br.1379/2021 od 19.01.2022. godine, a ističe se i da se nezakonitost prikupljenog materijala primenom posebne dokazne radnje u konkretnom slučaju ogleda i u činjenici da nije vođen jedinstveni postupak protiv lica za koje je bila doneta naredba o primeni posebnih dokaznih radnji i protiv lica za koja takva naredba nije doneta.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane.

Naime, istovetni navodi zahteva već su isticani u žalbama branilaca okrivljenih, izjavljenim protiv drugostepene presude (Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.15/23 od 25.04.2023. godine) i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je postupao kao trećestepeni po ovim žalbama, i koji je ove navode žalbi ocenio nenosnovanim, te o tome na strani 7 stav drugi, treći, četvrti i peti, strani 8, stav prvi, četvrti i peti i strani 9, stav prvi, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, pa na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

I po oceni ovoga suda, kada se ima u vidu odredba člana 164. ZKP, kojom je propisano da, ukoliko je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji - da se takav materijal može koristiti u postupku ukoliko se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP, te da iz ove odredbe jasno proizilazi da nije nužno da je drugo lice saizvršilac ili saučesnik u kriminalnoj aktivnosti zajedno sa licem protiv koga su posebne radnje određene i sprovođene, niti je predviđen neki drugi uslov za korišćenje ovog materijala kao slučajnog nalaza, kao i da se prikupljeni dokazni materijal na ovaj način odnosi na okrivljene AA, BB, VV i GG kao učinioce krivičnih dela iz člana 367. KZ i 359. KZ, dakle krivičnih dela koja se nalaze u grupi krivičnih dela iz člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP, to je očigledno da nižestepene presude nisu zasnovane na nezakonitim dokazima i da njima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetim zahtevima.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG u ovom delu odbijeni su kao neosnovani.

Isti zahtevi u ostalom delu odbačeni su kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj.

Naime, u ostalom delu podnetih zahteva branioci okrivljenih ističu da je trećestepeno veće, koje je odlučivalo po žalbama, bilo sastavljeno od sudija Milevke Milenković, Đorđa Ristića i Jovice Ilića, a da su sudije Milevka Milenković i Đorđe Ristić u toku postupka već postupali kao članovi veća koje je odlučivalo po žalbi javnog tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku K br.19/17 od 07.11.2019. godine (kojim su izdvojeni kao nezakoniti dokazi snimci i transkripti snimaka), te koje veće je svojim rešenjem Kž2 br.816/19 od 16.12.2019. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca ukinulo navedeno rešenje Višeg suda u Čačku. Prema navodima zahteva, kako su iste sudije već ranije zauzimale stav po pitanju ključnih činjenica u tom postupku, a koja se odnosi na zakonitost prikupljenih dokaza, to ove sudije nisu ni smele učestvovati u donošenju odluke trećestepenog suda.

Izloženim navodima zahteva se, po oceni ovoga suda, ukazuje da u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost navedenih sudija, odnosno na povredu odredaba člana 37. stav 2. ZKP, pa kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, to je Vrhovni sud podnete zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Najzad, u podnetim zahtevima ističe se i da je okrivljenima povređeno i Ustavom zagarantovano pravo na pravično i nepristrasno suđenje, čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahteve nisu dostavili odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da i u pogledu ovih povreda podneti zahtevi nemaju zakonom propisan sadržaj, a iz kojih razloga su zahtevi i u ovom delu odbačeni.

Sa sve izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković