.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 746/2016
29.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.B., zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.B., advokata N.Z., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K 24/15 od 21.12.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 169/16 od 17.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.B., advokata N.Z., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K 24/15 od 21.12.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 169/16 od 17.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju K 24/15 od 21.12.2015. godine stavom prvim izreke okrivljeni A.B., je oglašen krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi čl. 30. i 33. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Okrivljeni A.B. je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 4.500,00 dinara i sudskog paušala u iznosu od 7.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Prema okrivljenom A.B. izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže označenih u izreci presude. Stavom drugim izreke presude prema maloletnom sada punoletnom R.E. izrečena je vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva koja će trajati najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o njenom prestanku. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na maloletnog sada punoletnog R.E. padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 169/16 od 17.03.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.B., a presuda Višeg suda u Vranju K 24/15 od 21.12.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog A.B., advokat N.Z. u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, dakle, da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene neustavnog zakona (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).
Odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP o povredi zakona je opšteg karaktera, pa je u stavu 2. bliže određeno kada postoji povreda zakona, a to je ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci, pogrešno primenjen zakon. Stav 4. tog člana predviđa zbog kojih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i one su taksativno nabrojane.
Branilac okrivljenog je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka1), te u tom smislu kao povrede zakona označava čl. 438. stav 2. tačka 2), 485. stav 2. u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama došlo do istaknutih povreda zakona, već samo prepričava tok prvostepenog postupka i ponavlja navode iznete u žalbi na prvostepenu presudu.
Polazeći od navedenog, imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 489. stav 1. ZKP ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a kako se iz sadržine obrazloženja zahteva ne može zaključiti na koju eventualno povredu zakona taksativno nabrojanu u članu 485. stav 4. ZKP branilac ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović, s.r. Janko Lazarević, s.r.
