Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 191/20 od 22.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 60/21 od 29.06.2021. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, braniocu okrivljenih, advokatu Violeti Bojović, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Prema navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka prvostepene presude nerazumljiva sa obrazloženjem da su okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pri čemu su u izreci prvostepene presude navedene dve alternativno propisane radnje izvršenja krivičnog dela i to vršenje nasilja prema drugom i drsko i bezobzirno ponašanje usled kojih je došlo do nastupanja obe posledice predmetnog krivičnog dela – značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, s tim da sud kao posledicu dela u izreci presude pogrešno navodi da je ponašanje okrivljenih izazvalo strah i uznemirenje kod oštećenog VV, koja okolnost, prema stavu Republičkog javnog tužioca, ne predstavlja objektivni uslov inkriminacije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, alternativno je propisana i može se sastojati u preduzimanju neke od sledećih delatnosti: vređanje, zlostavljanje, vršenje nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom i bezobzirnom ponašanju. Posledica krivičnog dela je značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira. Teži oblik iz stava 2. postoji kada je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi, ili nekom licu pri izvršenju nanesena laka telesna povreda, ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude okrivljeni AA i okrivljeni BB, oglašeni su krivim što su:

„Dana 08.09.2017. godine, oko 11,00 sati u ..., zajedničkim delovanjem, vršenjem nasilja prema drugom i drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrožavali spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, pri čemu su oštećenom VV nanete lake telesne povrede, na taj način...što je sve izazvalo strah i uznemirenost kod oštećenog, postupali sa umišljajem u uračunljivom stanju, svesni da je njihovo delo zabranjeno“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda citirana izreka prvostepene presude je razumljiva a činjenični opis dela sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna koja se tiču radnje izvršenja i posledice krivičnog dela, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na umišljaj i uračunljivost okrivljenih.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan navod zahteva Republičkog javnog tužioca da je izreka prvostepene presude nerazumljiva iz razloga što je kao posledica krivičnog dela pogrešno navedeno da je u konkretnom slučaju opisano ponašanje okrivljenih izazvalo strah i uznemirenost kod oštećenog VV, jer je sud iznetim navodima samo detaljnije opisao u čemu se ogleda značajnije ugrožavanje spokojstva građana što predstavlja posledicu predmetnog krivičnog dela i objektivni uslov inkriminacije, koja posledica je u samoj izreci presude i označena. Stoji činjenica da je u činjeničnom opisu dela navedeno da su okrivljeni preduzetim radnjama pored značajanijeg ugrožavanja spokojstva građana, ostvarili i posledicu u vidu težeg remećenja javnog reda i mira bez njene konkretizacije. Međutim, kako je posledica krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, alternativno postavljena, za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno je da je nastupila jedna od propisanih posledica koja je u konkretnom slučaju i ostvarena u vidu značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, to izreka presude, nasuprot navodima zahteva, u pogledu opisa posledice krivičnog dela nije nerazumljiva.

Stoga su navodi zahteva Republičkog javnog tužioca kojima se ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 348. stav 1. tačka 11) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovoga suda, neosnovan je i u delu u kome Republički javni tužilac ističe da je prvostepena presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ukazivanjem da presuda uopšte nema razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni u vezi sa čim se navodi da prvostepeni sud u obrazloženju presude nije dao razloge za zaključak da je radnja okrivljenih koja se ogleda u drskom i bezobzirnom ponašanju imala za posledicu značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, niti je dao jasne razloge u odnosu na posledicu koja se sastoji u težem remećenju javnog reda i mira, imajući u vidu da je prvostepeni sud okrivljene oglasio krivim da su usled preduzetih radnji nastupile obe posledice predmetnog krivičnog dela. Pored toga, Republički javni tužilac u zahtevu navodi i to da se za postojanje ovog krivičnog dela zahteva da se spokojstvo građana „značajnije“ ugrožava, a remećenje javnog reda i mira treba da je „teže“ što se sve procenjuje prema prirodi nasilničkog ponašanja i okolnostima pod kojima se ono vrši.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepenom presudom suprotno navodima zahteva, nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu napred iznetih navoda, jer je prvostepeni sud na strani 13, u trećem i četvrtom stavu i na strani 14, u prvom stavu obrazloženja presude dao jasne, dovoljne i neprotivrečne razloge u pogledu činjenica koje su bile predmet dokazivanja i koje čine zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela, tako i razloge za zaključak o tome da preduzete radnje okrivljenih predstavljaju vršenje nasilja prema drugom, što je jedna od radnji izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, koje radnje su imale za posledicu značajnije ugrožavanje spokojstva građana što predstavlja posledicu krivičnog dela nasilničko ponašanje, u kom kontekstu je prvostepeni sud i naveo da je usled ponašanja okrivljenih došlo do straha, uznemirenja i osećanja nesigurnosti kod oštećenog VV i svedoka GG, što razloge presude, nasuprot navodima zahteva, ne čini nejasnim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je i drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je u obrazloženju svoje presude dao jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepena presuda nije doneta uz učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka odnosno smatra da je prvostepeni sud potpuno i dovoljno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa tim naveo i odgovorajuću pravnu kvalifikaciju krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić