Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 183/21 od 28.04.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih AA, VV i BB, prvostepena presuda je preinačena u delu koji se odnosi na krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, tako što je drugostepeni sud okrivljene AA, VV i BB na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, te je okrivljene zbog krivičnog dela razbojnička krađa iz član 205. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivi osudio i to: okrivljenu AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, okrivljenu VV na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, u koje kazne im se uračunava vreme lišenja slobode od 14.04.2016. godine do 16.04.2016. godine, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih i žalba Višeg javnog tužioca u Somboru odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Na osnovu člana 264. stav 1. i 4. ZKP, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 10.000,00 dinara, koji su dužni da plate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok su okrivljeni oslobođeni dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka, te je odlučeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene AA, advokat Viktor Juhas Đurić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači u oslobađajuću presudu i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine;

- branilac okrivljenog BB, advokat Borislav Perović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u delu koji se odnosi na krivično delo razbojnička krađa iz član 205. stav 1. u vezi člana 33. KZ i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da se branilac okrivljenog, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, obavesti o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o prepoznavanju okrivljene AA u Policijskoj upravi Sombor Ku 202/16 od 14.04.2016. godine i na iskazu – prepoznavanju oštećene GG od 14.04.2016. godine i 30.09.2020. godine. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je zapisnik o prepoznavanju okrivljene AA od 14.04.2016. godine nezakonit, iz razloga što branilac nije prisustvovao radnji prepoznavanja u trenutku kada je oštećena GG davala opis izvršioca krivičnog dela i u trenutku dodele brojeva, a radi se o obaveznoj odbrani, pri čemu policija nije dostavila sudu fotografije o obavljenoj radnji prepoznavanja. Prepoznavanje okrivljene od strane oštećene GG na glavnom pretresu održanom dana 30.09.2020. godine je prema navodima zahteva, takođe dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, jer oštećena dana 05.02.2016. godine, prilikom kritičnog događaja, usled akutnog stresa nije bila u stanju da zapazi karakteristike izvršilaca, a na glavnom pretresu se ispostavilo da okrivljene u bitnom drugačije izgledaju od opisa koji je oštećena pružila pre obavljanja radnje prepoznavanja u policiji.

Vrhovni kasacioni sud je iznete navode branioca okrivljene AA ocenio kao neosnovane.

Naime, izložene navode zahteva u delu kojim se ukazuje da je zapisnik o prepoznavanju lica u Policijskoj upravi Sombor Ku 202/16 od 14.04.2016. godine nezakonit dokaz, branilac okrivljene AA je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani o čemu je na strani 8, u stavu drugom dao jasne i dovoljne razloge, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje. Pored toga, odredbama člana 90. i člana 100. ZKP, nije propisano obavezno sačinjavanje foto-kriminalističke dokumentacije o dokaznoj radnji prepoznavanja, tako da, po oceni ovoga suda, činjenica što policija uz zapisnik o prepoznavanju lica od 14.04.2016. godine nije dostavila i fotografije koje se odnose na tu dokaznu radnju, navedeni dokaz, nasuprot navodima zahteva, ne čini nezakonitim.

Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da u toku glavnog pretresa nije izvršena posebna dokazna radnja prepoznavanja lica u smislu odredaba člana 90. i člana 100. ZKP, već se oštećena GG u sklopu svog iskaza na glavnom pretresu izjasnila da su okrivljene AA i VV osobe koje je kritičnom prilikom zatekla kako izlaze iz dvorišta njene kuće, kao i da ostaje pri ranije datim iskazima u postupku, odnosno pri tvrdnji iznetoj u policiji prilikom prepoznavanja lica od 14.04.2016. godine koja se tiče opisa ženskih lica, kao izvršilaca predmetnog krivčnog dela, koje izjašnjenje na glavnom pretresu predstavlja sastavni deo iskaza ovog svedoka, a ne dokaznu radnju prepoznavanja lica, dok pitanje osporavanja ocene iskaza svedoka od strane suda predstavlja činjenično, a ne pravno pitanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljene AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da prema rezultatima dokaznog postupka i činjeničnom opisu radnje izvršenja dela iz izreke prvostepene presude ne proizlazi postojanje prethodnog dogovora između okrivljenog BB i ostalih okrivljenih u pogledu primene sile ili pretnje radi zadržavanja oduzetih stvari, niti da je on sa drugim okrivljenima zajednički delovao u cilju ostvarenja takvog dogovora, zbog čega se, prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju ne može raditi o saizvršilaštvu u smislu člana 33. KZ. Kako je odredbom člana 36. stav 1. KZ propisano da saizvršilac odgovara za izvršeno krivično delo u granicama svog umišljaja ili nehata, to po stavu branioca bez postojanja prethodnog dogovora između okrivljenog BB i ostalih okrivljenih, radnje ovog okrivljenog nisu mogle biti pravno kvalifikovane kao krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. u vezi člana 33. KZ, već, eventualno, kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ. Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i to da se krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. KZ može izvršiti samo sa direktnim umišljajem, koji obuhvata svest da se oduzima tuđa pokretna stvar i da se u cilju njenog zadržavanja upotrebljava sila ili pretnja, što u izreci pravnosnažne presude nije opisano, pa je samim tim isključena mogućnost osude okrivljenog BB za ovo krivično delo.

Iznete navode zahteva zahteva branilac okrivljenog BB Vrhovni kasacioni sud ocenjuje ocenjuje kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude i to: „da su okrivljeni AA, VV i BB sposobni da shvate značaj svoga dela i upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, zajedno, u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, najpre putničkim vozilom kojim je upravljao okrivljeni BB, došli iz Subotice u ..., gde su u blizini kuće oštećene GG parkirali vozilo u kome je okrivljeni BB ostao da čuva stražu, dok su okrivljene AA i VV, zajedno sa NN okrivljenim muškim licem, provaljivanjem upotrebom podesnog predmeta otvorili ulaznu kapiju i vrata kuće oštećene, ušli u istu, odakle su nakon izvršene premetačine oduzeli navedene pokretne stvari u vlasništvu oštećene koja se u tom trenutku vraćala kući i koja ih je zatekla u delu krađe, prema kojoj su okrivljeni upotrebili silu u nameri da ukradene stvari zadrže, nakon čega su napustili lice mesta i ušli u putničko vozilu u kojem ih je sve vreme čekao okrivljeni BB, kojom prilikom su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno“, po nalaženju ovog suda, proizlazi da se u radnjama okrivljenog BB stiču sva zakonska kako objektivna tako i subjektivna obeležja krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Prema odredbi člana 33. KZ, ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Da bi postojalo saizvršilaštvo kod krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. KZ nije neophodno da svako od saizvršilaca preduzima sve inkriminisane radnje, već da svako od njih želi izvršenje krivičnog dela kao svoje i da u vreme izvršenja dela učini bilo koju radnju kojom se omogućava njegovo izvršenje, a što je u konkretnom slučaju okrivljeni BB učinio preduzimanjem radnje opisane u izreci prvostepene presude. Prema iznetom, po oceni ovoga suda, okrivljeni BB je zajedno sa ostalim okrivljenima izvršio predmetno krivično delo na osnovu jasne podele uloga neophodnih za ostvarenje dela, pri čemu je umišljaj svih okrivljenih bio usmeren u istom pravcu i isti je obuhvatao svest da se zajedničkim delovanjem, koje čini celinu, oduzimaju tuđe pokretne stvari i da se u cilju njihovog zadržavanja upotrebljava prinuda uz prisustvo namere da se prisvajanjem ukradenih stvari pribavi za sebe protivpravna imovinska korist. Sve navedeno, bez obzira što u činjeničnom opisa dela u izreci pravnosnažne presude nije navedeno da je između okrivljenih postojao prethodni dogovor o izvršenju predmetnog krivičnog dela, a što proizilazi iz opisanih radnji okrivljenih i po oceni ovoga suda, okrivljenog BB čini saizvršiocem u izvršenju krivičnog dela razbojnička krađa iz član 205. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog BB da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je iskaz oštećene GG, saslušane u svojstvu svedoka kontradiktoran i nepouzdan, te da se kao takav ne može prihvatiti kao verodostojan, s obzirom na to da je ona menjala svoj iskaz u pogledu visine imovinskopravnog zahteva, odnosno nije mogla da se seti imena majstora koji je popravio vrata kuće, a posebno imajući u vidu činjenicu da ista zbog stresa usled napada izvršilaca nije valjano videla i zapamtila napadače, čije fizičke osobine su suprotne onome što je opisala pre obavljene radnje prepoznavanja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljene AA iznetim navodima zahteva osporava ocenu iskaza oštećene GG od strane suda iznoseći sopstvene činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pravnosnažnoj presudi, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić