Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 388/15 od 04.06.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ž.N., a presuda Osnovnog suda u Požegi K 629/13 od 13.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Ž.N. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.N., adv. I.B., u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na iskazima saslušanih svedoka M.P., V.G., S.V., D.M., A.D. i P.D., a koji su saslušani pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage, kao i na nezakonito pribavljenom nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke dr I.J., koji je dat pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage, te su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima Međunarodnog prava i potvrđenim Međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Prema odredbi člana 419. ZKP, propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu a stavom 2 ovog člana da je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

Dakle, presuda se ne može zasnivati na onim dokazima za koje je po odredbama ZKP propisano da se na njima ne može zasnivati presuda, kao i ako dokaz nije izveden na glavnom pretresu.

Stoje navodi branioca okrivljenog u podnetom zahtevu da su svedoci M.P., V.G., S.V., D.M., A.D. i P.D., saslušani, a nalaz veštaka pribavljen pre saslušanja osumnjičenog, ali i pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage, što je suprotno odredbi člana 243. stav 2. ranije važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 76/10) a shodno primeni odredbe člana 604. stav 1. ZKP.

Međutim, iz prvostepene presude proizilazi da su svi napred navedeni svedoci ispitani na glavnom pretresu, a sud je zasnovao presudu na iskazima svedoka M.P., S.V., V.G. i D.M. sa glavnog pretresa (strana 20 obrazloženja prvostepene presude), dok nije prihvatio iskaz svedoka P.D. i na istom nije zasnovao presudu (strana 21 obrazloženja prvostepene presude), a iskaz svedoka A.D. je bez značaja, jer nije očevidac događaja (strana 22 obrazloženja prvostepene presude). Takođe, sud je prihvatio pismeni nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke dr I.J. sa glavnog pretresa (strana 19 obrazloženja prvostepene presude).

Iz navedenog proizilazi da je sud postupao u svemu u skladu sa odredbom člana 419. ZKP, pa se neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje da se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Ž.N., u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 460. ZKP, kao i na povredu ljudskih prava okrivljenog.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana određeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona pa su taksativno nabrojane povrede koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred Apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.), te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 460. ZKP ne predstavljaju zakonom (član 485. stav 4. ZKP) dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i u tom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog kršenja osnovnih ljudskih prava okrivljenog pri čemu se u zahtevu ne navodi u čemu se ista povreda sastoji. Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Kako podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.