Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1541/2016 od 21.02.2017. godine, na osnovu člana 483. ZKP, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1121/17 od 18.06.2018. godine, zbog povrede zakona - odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi sa članom 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1541/2016 od 21.02.2017. godine povređen zakon u korist okrivljene AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljene AA, advokatu Stevanu Jakovljeviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1541/2016 od 21.02.2017. godine povređen je krivični zakon, odredba člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi sa članom 234. stav 3. i stav 1. u vezi sa članom 61. i članom 33. KZ, u korist okrivljene.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Pančevu K 21/16 od 07.10.2016. godine okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ, i osuđena, kao u izreci iste, dok je drugostepenom presudom - pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1541/2016 od 21.02.2017. godine prvostepena presuda preinačena i okrivljena AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ.

Obrazlažući donetu odluku, Apelacioni sud u Beogradu navodi da iz činjeničnog opisa optužnice ne proizlaze obeležja krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret. Drugostepeni sud je zaključio da iskorišćavanje položaja ili ovlašćenja u smislu člana 234. KZ „podrazumeva preduzimanje dozvoljenih radnji odnosno radnji koje spadaju u delokrug položaja i ovlašćenja okrivljene kao odgovornog lica u određenim privrednim subjektima, ali upravo tako što ih okrivljena u ovom slučaju ne preduzima u cilju u kome su joj povereni, već radi ostvarivanja sopstvenih ili interesa nekog trećeg lica. Sačinjavanje i pribavljanje fiktivnih faktura o navodnoj prodaji mašina i opreme, pribavljanje fiktivnih zapisnika o navodno izvršenoj primopredaji tih mašina i opreme ne ulaze u delokrug položaja ili ovlašćenja okrivljene kao odgovornog lica u preduzeću, koja ovlašćenja bi eventualno na taj način iskoristila ili prekoračila, te u konkretnom slučaju, po nalaženju tog suda, nije za očekivati da je okrivljena imala položaj i ovlašćenja odgovornog lica u preduzeću „VV“ koji su joj inače omogućavali sačinjavanje i pribavljanje falsifikovane dokumentacije za treća lica. Sačinjavanje i pribavljanje poslovnih isprava neistinitog sadržaja, te njihovo stavljanje u pravni promet od strane okrivljene, nije ulazilo u delokrug njenog položaja ili ovlašćenja kao odgovornog lica, da bi isto na taj način iskoristila. U konkretnom slučaju, po oceni drugostepenog suda, prema datom činjeničnom opisu odnosno prema činjeničnom opisu datom u optužnici od strane javnog tužioca može se raditi o drugom krivičnom delu - neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. KZ jer je evidentno da su radnje okrivljene bile usmerene na dobijanje i na nenamensko korišćenje početničkih kredita u oštećenom BB, koje su i opisane, ali s`obzirom da je radnja izvršenja krivičnog dela u periodu od maja do kraja 2009. godine to je u smislu člana 103. stav 1. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. KZ nastupila zastara.“

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni - Apelacioni sud u Beogradu je zauzeo pogrešan stav da okrivljena AA nije izvršila produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 61. i članom 33. KZ.

Odredbom člana 234. stav 1. KZ je propisano da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, a stavom 3. je propisano da će se, ukoliko vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

U konkretnom slučaju, okrivljena AA je zakonski zastupnik, vlasnik i direktor privrednog subjekta „VV“ DOO sa sedištem u ..., osnovanom i upisanom 2004. godine u registar privrednih subjekata Republike Srbije, za delatnost „trgovina na veliko ostalim kancelarijskim mašinama i opremom“. Kao vlasnik - odgovorno lice, u cilju upravljanja i delovanja u okviru svog privrednog subjekta, okrivljena je imala ovlašćenja za vršenje određenog kruga poslova. Korišćenjem zakonskih ovlašćenja, položaja i dužnosti (između ostalih sačinjavanjem i pribavljanjem poslovnih isprava, njihovim stavljanjem u pravni promet i pribavljanjem profaktura i faktura), okrivljena je kao odgovorno lice u privrednom subjektu obavljala privredno poslovanje, koje je zakonom dozvoljeno, međutim preduzimanjem delatnosti sa ciljem pribavljanja sebi ili drugom (fizičkom ili pravnom) licu protivpravne imovinske koristi (između ostalih pribavljanjem fiktivnih profaktura i faktura) se ulazi u sferu kriminalne aktivnosti koja je sankcionisana krivičnopravnim odredbama Krivičnog zakona Republike Srbije.

Upravo u tom smislu, okrivljena je organizovala izradu i pribavljanje više fiktivnih profaktura o navodnoj nabavci mašina i opreme za određene preduzetnike, kojima je dovela u zabludu BB da je reč o stvarnoj nabavci mašina i opreme, a nakon što su traženi krediti bili odobreni u cilju njihove isplate, sa korisnicima kredita i predstavnikom BB, je zaključivala ugovore o asignaciji i pošto je novac od kredita prebačen na račun njenog preduzeća „VV“ DOO, sa kojim je jedino okrivljena bila ovlašćena da raspolaže, nastavila je da pribavlja fiktivne fakture o navodnoj prodaji mašina i opreme i fiktivne zapisnike o navodno izvršenoj primopredaji istih mašina i opreme od preduzeća „GG“ DOO, te je u konačnom na račun „GG“ DOO vlasnika DD prebacila sav novac od dobijenih kredita koji je on potom podizao u gotovini i delio sa okrivljenom i preduzetnicima - korisnicima kredita, u iznosima kao što je to naznačeno u izreci presude, na koji način je okrivljena pribavila sebi i drugim fizičkim licima imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara. Preduzetnici - korisnici kredita iste kredite ne otplaćuju, a BB nema mogućnost da prinudnim putem naplati potraživanje – kredit, jer se založno pravo odnosi na mašine i opremu koje fizički - u stvarnosti, ne postoje, dok su izdate menice preduzetnika nenaplative jer su im preduzetničke radnje izbrisane iz registra i računi blokirani. Navedene činjenice ukazuju da je okrivljena kao vlasnik i direktor privrednog subjekta imala svojstvo odgovornog lica i da je navedene radnje preduzimala u okviru delokruga poslova i njenih ovlašćenja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, apelacioni sud je pogrešno stavio akcenat i posmatrao samo deo protivpravnih radnji okrivljene AA, koje se odnose na njene aktivnosti do dobijanja kredita, zbog čega je došao do pogrešnog zaključka da se u radnjama okrivljene stiču bitna obeležja krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. KZ, koje je u međuvremenu zastarelo.

Naime, činjenični opis radnji izvršenja dela trebalo je posmatrati hronološki i u celini. Nije sporno da su preduzetnici sa kojima se okrivljena dogovarala, prethodnim radnjama okrivljene ostvarili neosnovane kredite, međutim radnje okrivljene ne obuhvataju samo njene aktivnosti do dobijanja kredita, već posebno radnje koje su usledile nakon toga kada je okrivljena kao odgovorno lice u svom preduzeću iskorišćavanjem položaja raspolagala i usmeravala sredstva odobrenih kredita radi pribavljanja sebi i drugome protivpravne imovinske koristi u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, koja je i ostvarena-postignuta. Upravo te radnje okrivljene su opisane, u drugom delu radnje izvršenja krivičnog dela u optužnici javnog tužioca, navodima da je okrivljena u vreme kada se novac uplaćen od BB nalazio na računu njenog preduzeća i kada je bila ovlašćena da raspolaže tim novcem, iako je znala da se radi o fiktivnom poslu, vršila plaćanje prema preduzeću „GG“ DOO ..., a po prethodnom dogovoru sa pravnosnažno osuđenim DD. Na navedeni način je okrivljena daljim isplatama, na način kako je to opisano u činjeničnom opisu radnji izvršenja u optužnici, sebi i drugima pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara. Dakle, radnje okrivljene AA, koje su joj optužnicom stavljene na teret, prevazilaze radnje koje se odnose na krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. KZ, kako to pogrešno ukazuje drugostepeni sud, jer ključne radnje u vezi izvršenja krivičnog dela dolaze kasnije kada je okrivljena u posedu novca koji je uplaćen na račun njenog preduzeća i kada preduzima radnje pribavljanja i plaćanja lažnih faktura za nepostojeću opremu i mašine. U svim tim aktivnostima ključnu ulogu je imala upravo okrivljena AA koja je sa preduzetnicima postupala sa svešću i namerom da se odobreni krediti ne koriste u svrhu za koju su odobreni, već isključivo da dođe do gotovog novca u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Vrhovni kasacioni sud, na osnovu svega napred iznetog, nalazi da se u radnjama okrivljene AA stiču sva bitna obeležja, kako objektivna tako i subjektivna, produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ, te da je donošenjem pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1541/2016 od 21.02.2017. godine, kojom je okrivljena AA na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP oslobođena od optužbe za navedeno krivično delo, povređen krivični zakon odredba člana 439. tačka 1) kao i tačka 2) KZ, zauzetim stavom da se u radnjama okrivljene sadrže samo obeležja krivičnog dela neovlašćeno dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. KZ, koje je zastarelo.

Nalazeći, da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovano ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 234. stav 3. u vezi stav 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ, Vrhovni kasacioni sud je usvojio podneti zahtev, te je, s`obzirom na to da je zahtev podnet na štetu okrivljene, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1541/2016 od 21.02.2017. godine učinjena napred navedena povreda zakona u korist okrivljene AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Olgica Kozlov,s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić