Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Goran Đorđević, bez formalnog označavanja koja odredba zakona je povređena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, kao i da odloži izvršenje pravnosnažnih presuda. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pobijane presude ne sadrže sva obeležja krivičnog dela iz člana 340. KZ, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo.

Odredbom člana 340. stav 1. KZ je propisano da službeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku ili je ne izvrši u zakonskom ili odlukom određenom roku, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

U izreci pobijane presude Osnovnog suda u Leskovcu K.br.316/22 od 08.12.2022.godine je navedeno da je okrivljeni AA „ u vremenskom periodu od 24.11.2021.godine do 21.02.2022.godine, u ..., kao službeno lice u svojstvu direktora Narodne biblioteke “VV“, odbio da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku i istu nije izvršio u odlukom određenom roku, pri čemu je mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je odbio da izvrši presudu Osnovnog suda u Leskovcu, Sudske jedinice u Vlasotincu, 21.P.6r.800/20 od 01.03.2021.godine, koja je postala pravnosnažna 07.10.2021.godine a izvršna dana 24.11.2021 godine, a kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje, ošt. BB iz ..., protiv tuženika Narodne biblioteke \"VV" iz ... i tuženi obavezuje da tuženu vrati na rad, tako što je oštećenoj, koja je više puta odlazila kod okrivljenog radi izvršenja sudske odluke i vraćanja na rad, kada joj je okrivljeni rekao da je neće vratiti na rad, da bi dana 15.11.2021, godine u svojstvu direktora Narodne biblioteke “VV“ doneo rešenje broj .., kojim je oštećena oglašena tehnološkim viškom, zbog čega je oštećena preko svog punomoćnika pokrenula izvršni postupak u kome je navedena sudska odluka izvršena, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, čime je izvršio krivično delo neizvršenje sudske odluke iz čl.340.st.1 KZ,

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude navedeno je da je okrivljeni na opisani način, kao službeno lice u svojstvu direktora Narodne biblioteke “VV“, odbio da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku i istu nije izvršio u odlukom određenom roku, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je delo zabranjeno, pa su, po oceni ovog suda, u izreci navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić